Највећи раст запослености у Војводини и Београду

Почетком ове године износила је 14,8 одсто. По подацима из Анкете о радној снази, у трећем кварталу број запослених у Србији износио је 2.929.300, док је незапослених било 371.800.

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић потврдио је да је Србија постигла досад најнижу стопу незапослености, додајући да је за годину отворено 47.000 нових радних места. По његовим речима, циљ је да у Србији стопа незапослености буде јефоноцифрена, те да су на раст запослености утицали повећање привредних активности, број страних инвеститора који долазе у Србију, као и бољи услови пословања и за домаће и за стране инвеститоре.

Очекујемо да се приближимо европском просеку када је у питању стопа незапослености и да она буде на једноцифреном броју, рекао је Мартиновић.

По подацима РСЗ-а, стопа активности становништва Србије на крају трећег квратала ове године била је 55,5 одсто, стопа запослености 49,2, а стопа неформалне запослености 20,4.

Стопа неактивности износила је 44,5 одсто, а стопа незапослености 11,3. Формално запослених било је 2.330.400, а неформално запослених 598.900.

Како је додао, “битно је да се не враћамо у прошлост када је стопа назапослености била већа од 20 одсто и да се заиста приближавамо циљу, да она буде једноцифрени број“.

Стопа незапослености становништва старости од 15 и више година на крају трећег квартала била је најмања у Војводини – 7,9 одсто, а највећа у региону јужне и источне Србије – 15,2 одсто. Највећи раст запослености, уз смањење незапослености, забележен је у Београдском региону и у Војводини, док је у Региону јужне и источне Србије ситуација била потпуно другачија: тамо је у истом периоду запосленост опала, а незапосленост порасла.

Запосленост је повећана код популације са средњим и високим образовањем, доминатно у категорији од 25 до 34 године старости. Код младог становништва – између 15 и 24 године, указују у РСЗ-у, није дошло до битније промене у броју запослених, док је број незапослених смањен за 12.800, односно 18 одсто у односу на исти период прошле године.

Удео младих који нити раде нити се школују у укупној популацији младих између 15 и 24 године старости смањен је 0,8 процентних поена и сада износи 16,3 одсто.

Директор НСЗ-а истиче да на тржишту рада доминира потражња за  инжењерством у областима информационо-комуникацијских технологија, грађевине и машинства. Мартиновић указује и на то да су веома тражени кадрови неколико зната: заваривачи, бравари, кувари, пекари, а у последње време се све више траже и возачи.

Љ. Малешевић