Najtraženiji bravari, zavarivači, kuvari, konobari...

Ponuda za nova radna mesta, pokazali su sajmovi zapošljavanja u nekoliko vojvođanskih gradova, ima, ali nezaposlenih kadrova onih profila koji se najviše traže – nema. I poslodavaci ističu da je primetan nedostatak kvalifikovanih radnika, ali i da je veliki problem to što obučeni i stručni radnici odlaze u inostranstvo, te da se neretko dešava da pošto ih pošalju na obuku i dokvalifikaciju, posle stecanja veština i znanja odlaze tamo gde mogu više zaraditi.

Održavanje sajmova zapošljavanja, pokazalo se u praksi, pozitivno je i za poslodavce i za one koji traže posao. Naime, prošle godine održano je 70 sajmova zapošljavanja, a na njima je 16.000 radnika našlo radno mesto kod 2.000 poslodavaca. To potvrđuje da poslodavci imaju potrebu za zapošljavanjem novih radnika, kao i da bi se broj nezaposlenih mogao smanjiti kada bi među njima bilo radne snage koja se traži. U ovom trenutku, potvrdio je to i direktor NSZ-a Zoran Martinović, na evidenciji nezaposlenih ima 569.000 lica, što jeste za osam procenata manje nego lane, ali bi ta brojka mogla biti znatno manja ukoliko kroz program obuke, prekvalifikacije i dokvalifikacije prođe veći broj onih koji nemaju posao ili traže drugo radno mesto.

Pre nekoliko dana je u atrijumu hotela „Galerija” u Subotici 40 poslodavaca ponudilo 700 slobodnih radnih mesta, i to uglavnom  mašinske i elektrostruke. Radnike su tražili „Kontinental”, „Norma grupa”, „Pošta Srbije”, „Kalcedonija”, „8. mart”, „Europetrol”, „Gomeks”, „Dunkermotor”, „Sever”, „Simens”... Najviše su se tražili proizvodni radnici, i to gotovo svih zanatskih struka: bravari, metalostrugari, zidari, moleri, operateri u proizvodnji...

Direktor Filijale NSZ-a u Subotici Dušan Torbica istakao je da zabrinjava to što je na evidenciji nezaposlenih veliki procenat lica bez kvalifikacija i s veoma niskim stepenom kvalifikacije. Iz Udruženja poslodavaca Srbije naglašavaju da je nedostatak kvalifikovane radne snage veliki problem, ali da im poslovanje opterćuju i visoki porezi koje moraju da plaćaju. Po rečima Milana Jerinkića iz Udruženja poslodavaca Subotice, upravo visoki porezi i doprinosi na plate onemogućavaju da se iz dobiti ili profita koji im ostane, radnicima isplaćuju veće plate, pa je to sve veća prepreka da na radnom mestu zadrže obučenog i kvalifikovanog radnika.

Na sajmu zapošljavanja u Zrenjaninu 32 poslodavca ponudila su 719 slobodnih radnih mesta, a slično kao i u Subotici, najtraženiji su bili radnici u proizvodnji – mesari, trgovci, magacioneri, pekari, vozači, krojači, kuvari, konobari, ali i mašinbravari, bravari, zavarivači, inženjeri elektrotehnike, mašinstva... U Somboru je na Sajmu zapošljavanja 45 poslodavaca ponudilo 500 radnih mesta, a bilo je zainteresovanih da zaposle psihologe, vozače, trgovce, obućare, šivače, tapetare, ugostitelje, operatere... Na Sajmu zapošljavanja u Kanjiži 25 poslodavaca ponudilo je 80 radnih mesta, a najtraženiji su, kao i prethodne godine, bili kuvari i konobari.

Već nekoliko godina najviše posla ima za proizvodne radnike, što ukazuje na to da se privredna klima u mnogim opštinama menja u korist proizvodnog sektora. U pitanju su radna mesta mašinsko-metalske struke, drvoprerađivačke, prehrambene i tekstilne, a upravo ti kadrovi nedostaju na evidenciji. S druge strane, gotovo trećina nezaposlenih je nekvalifikovana i upravo se među njima traže kandidati koji bi prošli obuke i dobili sertifikate za proizvodna zanimanja.

Od početka ovog meseca sajmovi zapošljavanja održani su i u Senti i Žitištu, a danas će biti održan u Vršcu, gde će poslodavaci ponuditi zaposlenje radnicima u proizvodnji, odnosno radna mesta za koja je potreban konkretan zanat. S velikom sigurnošću može se reći da će i u Vršcu prednost u dobijanju radnog mesta imati upravo oni kadrovi kojih na tržištu rada nema, i da će oni koji ispunjavaju te uslove lako u direktnom kontaktu s poslodavcem doći do željnog posla.

LJ. Malešević