Na letovanju uz karticu potrebna i gotovina
Vreme je odmora, a građani naše zemlje koji će ići na letovanje u inostranstvu već su navikli da na odmor ne kreću bez platnih kartica.
Ipak, da troškovi ne bi bili veći nego što se očekuje, sem plastičnog novca treba poneti i nešto gotovine u stranoj valuti – bilo evropskoj, bilo onoj koja se koristi u zemljama u kojima se letuje. Svakako da pre polaska na odmor treba otići u banku i raspitati se o tome da li se kartica može koristiti u inostranstvu i pod kojim uslovima.
Kada je u pitanju korišćenje platnih kartica na letovanju, zlatno pravilo govori da je najbolje robu i usluge plaćati debitnim karticama jer se tako izbegava dodatni trošak, odnosno provizija, a to je i jedan od razloga zašto se o svemu treba raspitati pre polaska na put. Većina banka koje posluju na našem tržištu je do prošle godine za te transakcije naplaćivala jedan odsto provizije. Istina, mnoge to više ne čine, ali pojedine to nisu ukinule. U svakom slučaju, jedan trošak ipak čeka sve one koji plaćaju plastikom na letovanju – a to je konverzija valute. Naime, ukoliko je na računu druga valuta u odnosu na onu koja važi u zemlji u kojoj se transakcija odvija, banka će obaviti konverziju. Srećom, taj trošak nije veliki pa se, recimo, za sumu od 500 dinara kreće između pet i deset dinara.
Ukoliko turista krene u banku da podigne novac na šalteru ili bankomatu – čeka ga dodatni trošak. Ta vrsta usluge se plaća, a provizija se razlikuje od banke do banke. Tako u nekima taj trošak iznosi do tri odsto sume koja se podiže, a pojedine banke imaju fiksnu cenu tih troškova koja ide i do deset evra. Tako se može desiti da se prilikom podizanja deset evra plati isto tolika provizija.
Nije loše pre polaska na put raspitati se o tome da li u zemlji u koju se putuje postoji banka kod koje je otvoren račun i koji su uslovi za klijente koji dolaze iz Srbije. Naime, pojedine banke imaju manje provizije ili ih uopšte nemaju za klijente koji su u banci iz njihove grupe, ali ima i onih kod kojih se, i pored toga što imaju razvijenu mrežu, tretman klijenata iz Srbije ne razlikuje od onog koji važe za klijente neke druge banke. Tako su turisti iz Srbije, koji su imali otvorene račune kod banaka osnovanih grčkim kapitalom, imali bolji tretman u toj zemlji, bar iz ugla plaćanja provizija. Međutim, prethodnih godina tri grčke banke otišle su s našeg tržišta pa povoljnosti više nema.
Preporučljivo je da klijenti banaka obavezno uz karticu traže i SMS informacije o obavljenim transakcijama pa ukoliko nešto ne štima, mogu odmah reagovati. Što se tiče paćanja računa u prodavnicama i restoranima, treba tražiti da se ono obavi pred klijentima. Takođe, sve slipove od kartica treba sačuvati jer su oni, ukoliko dođe do problema, dragoceni dokaz o plaćanju. Iz istog razloga treba sačuvati i račune koji su dokaz plaćanja robe i usluga.
Uz kupanje i sunačanje šoping je jedna od omiljenih zabava naših ljudi na letovanju, ali prilikom kupovine treba obratiti pažnju na to kakvi su uslovi. Pojedine banke imaju dnevni limit trošenja i za plaćanja u radnjama i restoranima, poput onih koji važe za podizanje novca na bankomatima. Zato je potrebno videti koliko se može dnevno potrošiti i uklopiti se u to. U suprotnom, može se dogoditi da pri pokušaju podizanja novca bankomat proguta karticu, što može biti veoma neprijatno jer se nova ne može dobiti pre nego što se dođe kući. Prilikom plaćanja u radnjama ili restoranima, u slučaju da je dnevni limit prekoračen, kartica će biti odbijena iako na računu ima novca.
Klijenti koji biraju da li da ponesu kreditnu ili debitnu karticu bolje će učiniti ako izaberu ovu drugu jer su tada provizije, generalno, manje, a nema ni kamatnog troška, koji je uobičajen uz kreditnu karticu.
D. Vujošević