На летовању уз картицу потребна и готовина

Ипак, да трошкови не би били већи него што се очекује, сем пластичног новца треба понети и нешто готовине у страној валути – било европској, било оној која се користи у земљама у којима се летује. Свакако да пре поласка на одмор треба отићи у банку и распитати се о томе да ли се картица може користити у иностранству и под којим условима.

Када је у питању коришћење платних картица на летовању, златно правило говори да је најбоље робу и услуге плаћати дебитним картицама јер се тако избегава додатни трошак, односно провизија, а то је и један од разлога зашто се о свему треба распитати пре поласка на пут. Већина банка које послују на нашем тржишту је до прошле године за те трансакције наплаћивала један одсто провизије. Истина, многе то више не чине, али поједине то нису укинуле. У сваком случају, један трошак ипак чека све оне који плаћају пластиком на летовању – а то је конверзија валуте. Наиме, уколико је на рачуну друга валута у односу на ону која важи у земљи у којој се трансакција одвија, банка ће обавити конверзију. Срећом, тај трошак није велики па се, рецимо, за суму од 500 динара креће између пет и десет динара.

Уколико туриста крене у банку да подигне новац на шалтеру или банкомату – чека га додатни трошак. Та врста услуге се плаћа, а провизија се разликује од банке до банке. Тако у некима тај трошак износи до три одсто суме која се подиже, а поједине банке имају фиксну цену тих трошкова која иде и до десет евра. Тако се може десити да се приликом подизања десет евра плати исто толика провизија.

Није лоше пре поласка на пут распитати се о томе да ли у земљи у коју се путује постоји банка код које је отворен рачун и који су услови за клијенте који долазе из Србије. Наиме, поједине банке имају мање провизије или их уопште немају за клијенте који су у банци из њихове групе, али има и оних код којих се, и поред тога што имају развијену мрежу, третман клијената из Србије не разликује од оног који важе за клијенте неке друге банке. Тако су туристи из Србије, који су имали отворене рачуне код банака основаних грчким капиталом, имали бољи третман у тој земљи, бар из угла плаћања провизија. Међутим, prеthodnih година три грчке банке отишле су с нашег тржишта па повољности више нема.

Препоручљиво је да клијенти банака обавезно уз картицу траже и СМС информације о обављеним трансакцијама па уколико нешто не штима, могу одмах реаговати. Што се тиче паћања рачуна у продавницама и ресторанима, треба тражити да се оно обави пред клијентима. Такође, све слипове од картица треба сачувати јер су они, уколико дође до проблема, драгоцени доказ о плаћању. Из истог разлога треба сачувати и рачуне који су доказ плаћања робе и услуга.

Уз купање и суначање шопинг је једна од омиљених забава наших људи на летовању, али приликом куповине треба обратити пажњу на то какви су услови. Поједине банке имају дневни лимит трошења и за плаћања у радњама и ресторанима, попут оних који важе за подизање новца на банкоматима. Зато је потребно видети колико се може дневно потрошити и уклопити се у то. У супротном, може се догодити да при покушају подизања новца банкомат прогута картицу, што може бити веома непријатно јер се нова не може добити пре него што се дође кући. Приликом плаћања у радњама или ресторанима, у случају да је дневни лимит прекорачен, картица ће бити одбијена иако на рачуну има новца.

Клијенти који бирају да ли да понесу кредитну или дебитну картицу боље ће учинити ако изаберу ову другу јер су тада провизије, генерално, мање, а нема ни каматног трошка, који је уобичајен уз кредитну картицу.

Д. Вујошевић