Na aerodromu u Beogradu 70 odsto manje putnika

Preciznije, 2020. je kroz odlazne i dolazne terminale prošlo 1.904.000 putnika, što je 69,1 odsto manje nego godinu dana ranije.



Za poslenji kvartal prošle godine je taj trend pada broja putnika bio za nijansu veći, jer je prema podacima aerodroma u oktobru, novembru i decembru opsluženo 418.000 putnika, što je smanjenje od 70,3 odsto u donosu na 2019. godinu.



Tokom 2020. ostvarena su 33.622 komercijalna leta ili 52,2 procenta manje nego 2019, od čega je u poslednja tri meseca prošle godine bilo 8,198 komercijalnih letova, što je takođe prepolovljen broj u odnosu na isti period pretprošle godine.



"Ovakav rezultat posledica je striktnih ograničenja koja se odnose na putovanja, a uvedena su širom sveta kako bi se podržava borba protiv širenja virusa kovid 19, objašneno je iz uprave našeg najvećeg aerodroma.



Kada se uđe u aerodromsku zgradu ovi podaci deluju čak optiomistički, u odnosu na sliku pustih holova u kojima je veći broj službenika nego putnika.



Slika podseća na onu iz vremena zapadnih sankcija devedesetih godina prošlog veka, s tom bitnom razlikom da se tada letelo samo u unutrašnjem saobraćaju za Podgoricu i Tivat, a danas je moguće iz Beograda stići u bilo koji deo sveta.



Današnje sankcije tiču se sprečavanje širenja epidemije, i podrazumevaju posedovanja PCR testova ili potvrda o vakcinisanju kao uslova putovanja.



Zbog toga se, sudeći prema anketi sprovedenoj među retkim putnicima na letenje odlučuju samo oni koji to moraju iz poslovnih ili privatnih razloga.



Lekar iz Banjaluke za Beograd koga susrećemo kaže dolazi da bi ovde pomagao kolegama koji se bore protiv epidemije.



"Često putujem. Moram jer dolazim iz Republike Srpske kao imunolog, i onda pomažem ovde", rekao je on.



Sredovečan muškarac iz Beograda takođe redovno koristi avion kao prevozno sredstvo zbog posla.



"Ne strahujem zbog zaraze. Putujem kad moram jednom, dva puta mesečno zbog posla. Putujem za Crnu Goru i neke zemlje Evropske unije", priča žureći na let upravo za Podgoricu.



Najređi razlog putovanja je turizam, odnosno odlazak na odmor, što je slučaj mlađeg muškarca iz Crne Gore koji se zaputio čak na Madagaskar.



"Ljudi se paze, zabrinuti su zbog ove situacije. Ja sam morao da putujem, jer sam imao ranije ugovoreno nešto, inače verovatno ni ja ne bih putovao. Najviše zbog protivepidemijskih mera. Najviše zbog toga, velika je gnjavaža sve to", bio je izričit sagovornik Tanjuga.



Sve to veoma loše utiče i na prihod taksista, kojih i dalje na dolaznom terminalu ima priličan broj uprkos prepolovljenom broju letova i drastično smanjenom broju putnika.



"Čekamo dugo, po pet - šest sati čekamo. Malo aviona ima, malo putnika, jednu turu dnevno napravimo i to dođemo kad imamo vožnju do aerodroma, inače ovako da dođeš ne ispalti se", rekao je taksista sa dugim stažom u tom poslu Dragomir Milenković.



Njegov kolega Mehmed Musa ističe da se nekad čeka i po 13 sati da bi se napravila jedna tura do od aerodroma do grada.



Samo ako neko zaustavi usput kada se vraćaju s vožnje u gradu povezu i njega, pa to bude čist bonus.



"Zimski red letenja je skraćen, a avioni su poluprazni, i zbog toga se tako dugo čeka. Jutros smo imali iz Istambula u osam i sada čekamo do 14 časova sledeći. Ima nas 10 spremnih taksista. Možemo da primimo tri putnika na zadnjem sedištu, to je samo jedna vožnja do centra grada, košta 1.800 dinara i to je sve. To je dnevna zarada. S jednom vožnjom se pokrijemo, druga jako teško. Do ponoći ili je nema ili ima, uglavnom sa jednom vožnjom završavamo dnevni rad", objasnio je Musa.



Oni se nadaju da će prilike početi da se popravljaju tokom godine sa masovnijom vakcinacijom.