MMF dolazi u Srbiju, tema platni razredi: Za isti posao iste i zarade
NOVI SAD, BEOGRAD: Krajem februara u Beograd dolazi misija Međunarodnog monetarnog fonda, s kojom će se razgovarati o rezultatima u 2019, predviđenim stopama rasta, ali i o reformi platnih razreda i nastavku reforme Poreske uprave.
Termin primene principa, koji predviđa da zaposleni u javnom sektoru koji rade isti posao, ali u različitim javnim preduzećima, imaju i istu zaradu, više puta je menjan, te se, u skladu s tim iskustvom, precizan odgovor na pitanje kada će se to i desiti ne može dati. Ipak, izvesno je da primenu tog principa, odnosno uvođenje platnih razreda za zaposlene u javnom sektoru, ne treba očekivati pre početka naredne godine jer je lane Vlada Srbije usvojila Zakon o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama, kojim se predviđa da novi platni razredi počinju da se primenjuju od 1. januara 2021. godine. Tako se priča o uvođenju platnih razreda za zaposlene u javnom sektoru i izjednačavanju zarada za isti posao, o čemu se govori već nekoliko godina i ništa ne menja, ponovo odlaže. Da podsetimo, odlaganja primene tog zakona bilo je više puta, a tako je bilo krajem prošle godine, ali i 2018. godine – što je i razlog što uvođenje platnih razreda za zaposlene u tom sektoru još nije zaživelo.
I dok bi se, ukoliko ne bude novih odlaganja, primena principa „ista plata za isti posao” i mogla očekivati od junaura 2021. godine, pojedini članovi Zakona o zaposlenima u javnim službama koji će meriti rad zaposlenih, čekaće još godinu i počeće da se primenjuju od 1. janaura 2022. Reč je o članovima koji se odnose na pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, vrednovanju radne uspešnosti, racionalizaciji i optimizaciji rada javnih službi, pravo na koeficijent na osnovu napredovanja, uvećanju plata za ostvarenu radnu uspešnost iznad očekivane, otpremnine radniku kom prestaje radni odnos zbog racionalizacije i optimizacije, otkazu zbog neostvarivanja očekivane radne uspešnosti i zbog potrebe poslodavca.
Fiskalni savet Srbije upozorio je na to da bi loš sistem platnih razreda „zacementirao” postojeći neuređeni sistem zarada. Zapravo, stvar je u tome da je, ako je cilj da se u javnom sektoru zadrže najkvalitetniji ljudi, potrebno da raspon zarada bude dovoljno širok – što sada nije slučaj.
Naime, prosečna zarada u opštoj državi viša je oko 20 odsto nego u privatnom sektoru, ali je raspon zarada za najveći deo javnog sektora mali. FSS navodi da tako, recimo, lekar-specijalista u Srbiji ima samo tri puta veću platu od najniže plate nekvalifikovanog radnika.
Razlog za te izmene je potreba da se redefinišu rokovi od kojih počinje primena odredaba Zakona o zaposlenima u javnim službama. Tako se predlaže da se, u okviru raspoložive mase novca za isplatu plata i drugih primanja zaposlenih čije se plate finansiraju iz buyeta, platni razredi uvedu 2021. godine. Uz to, ukazanio je i na to da je na taj način poslodavcima i zaposlenima dat novi period za pripremu novih rešenja, a da su izmene zakona potrebne da bi se sprovela detaljnija procena fiskalnog uticaja uključivanja svih zaposlenih u javnom sektoru u novi sistem plata i omogućilo planiranje i utvrđivanje troškova rada zaposlenih prema novom sistemu plata. Na taj način izbegava se mogućnost da se, uz početak primene tog zakona, naruši finansijska stabilnost državne kase kojom se obezbeđuje dugoročna finansija održivost.
Zaposleni u javnom sektoru su još od polovine prošle godine znali da se može desiti da se ništa ne promeni i da i dalje za isti posao plate budu različite. Naime, mogućnost ponovnog odlaganja uvođenja sistema platnih razreda tada je najavljena iz Fiskalnog saveta Srbije, uz obrazloženje da se definisani rokovi probijaju od samog početka, 2013. godine. Vladin Nacrt fiskalne strategije za 2020. godinu predvideo je da se uvođenje sistema platnih razreda pomeri još dalje, odnosno na polovinu ove godine, a to, po oceni Fiskalnog saveta Srbije, dodatno udaljava našu zemlju od uređenog sistema zarada u opštoj državi.
D. Mlađenović