Početkom sledeće godine startuju novi platni razredi
Novi koeficijenti plata zaposlenih u javnom sektoru trebalo bi da se primenjuju od sledeće godine, a da se na usvajanju nađu već narednog meseca.
Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić priznaje da je razvrstavanje radnih mesta zaposlenih u javnom sektoru Sizifov posao jer je veoma teško utvrditi pravu meru da bi oni koji rade najviše i dobijali najviše, kao i da li to treba činiti u startnim ili korektivnim koeficijentima, koji su takođe u pripremi.
Novi platni razredi u sistemu javne uprave najavljeni su još početkom prošle godine, ali je njihova primena odložena za 2019. U Ministarstvu DULS objašnjavaju da je cilj uspostavljanje pravednog raspona plata da bi oni koji imaju potcenjene iznose zarade imali veća primanja, dok bi plate onih čije su zarade precenjene ostale iste. Pominju da će novi platni razredi lekarima doneti platu do 91.000 dinara, a na konačnu zaradu uticaće i neki drugi faktori. Predloženo je da najveće povećanje koeficijenta u zdravstvu imaju doktori na psihijatriji, glavne sestre u domovima zdravlja i vozači u Hitnoj pomoći.
Radna verzija predviđa i povećanje plata nastavnicima oko deset odsto. Pošto se oni nalaze u osmoj platnoj grupi, koja ima čak devet platnih razreda i visinu koeficijenta od 3,35 do 4,71, njihova plata kretala bi se u rasponu od 47.870 do 67.500 dinara. Ministar prosvete Mladen Šarčević ističe da će najveće plate imati nastavnički kadar koji radi u najtežim uslovima i oni koji se usavršavaju. Raspodela zarada prema novim platnim razredima, po njegovim rečima, obračunavaće se prema osnovici koja treba da bude uvećana pre kraja ove godine.
U junu je Fiskalni savet Srbije sačinio smernice za zarade u državnom sektoru, tvrdeći da se one sada utvrđuju bez objektivnih kriterijuma, na osnovu više desetina različitih osnovica i stotina koeficijenata, što za posledicu ima različite zarade za isti rad i jednake plate za različite poslove. Po toj analizi, zarade se formiraju s 23 različite osnovice, više od 500 osnovnih koeficijenata i preko 200 dodataka na osnovnu platu.
Oni kojima je država poslodavac, po oceni FŠ-a, trebalo bi da budu uključeni u jedinstven sistemski zakon o zaradama jer bi se samo na taj način trajno regulisali međusobni odnosi njihovih zarada i pomoglo da za zaposlene važe isti kriterijumi za formiranje plata. FŠ smatra da je odgovarajući odnos između najniže i najviše osnovne zarade zaposlenih u opštoj državi 1 : 12, uz napomenu da to podrazumeva da je država u procesu nove zakonske regulative u oblasti zarada definisala da se za jednak rad dobija jednaka plata.
Po predlogu Fiskalnog saveta, najveću platu imali bi predsednik države, premijer i predsednik Ustavnog suda – između 275.000 i 300.000 dinara mesečno. Ministarska plata bila bi od 250.000 do 275.000, nastavnici u visokoškolskom obrazovanju trebalo bi da imaju zarade od 75.000 do 100.000 dinara, u srednjem i osnovnom obrazovanju od 45.000 do 55.000 dinara. Zarada medicinska sestre trebalo bi da bude od 40.000 do 47.500 dinara, a tehničkog osoblja u zdravstvu između 28.000 i 38.000 dinara.
LJ. Malešević