Mihajlović: Tražili smo da se podigne rudna renta
BEOGRAD: Ministarstvo rudarstva i energetike tražilo je od Ministarstva finansija da krene u analizu i dizanje rudne rente za sve metaličke i metaličke sirovine, budući da Srbija ima gotovo najnižu rudnu rentu, kaže resorna ministarka Zorana Mihajlović.
Ona je na pitanje novinara, uoči jave rasprave o izmenama Zakona o rudarstvu i geološkim istrazizvanjima, rekla da rudna renta nije uređena Zakonom o rudarstvu, nego Zakonom o naknadama koje je u nadležnosti Ministarstva finansija.
"Poslali smo dopis Ministarstvu finansija tražeći da se krene u analizu i dizanje rudne rente za sve metaličke i metaličke sirovine, naftu, gas, budući da Srbija ima zaista gotovo najnižu rudnu rentu. U narednih mesec dana očekujem da analize budu završene i da možemo da upoznamo javnost koje su sad nove visine rudnih renti", rekla je Mihajlović.
Ministarka kaže da svi ugovori koji su već potpisani do sada, a tiču se rudne rente, kao što je ugovor sa NIS-om, ta rudna renta ostaje na snazi sve dok je na snazi taj ugovor, odnosno do 2023. godine.
"Ukoliko usvojimo nove rudne rente, one će od 2023. važiti za NIS, ali će mnogo ranije važiti za sve druge", navela je Mihajlović.
Povodom izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, Mihajlović je rekla da sva prava koja su data određenim kompanijama ostaju i dalje kao takva prava po postojećem zakonu.
"Ono što dolazi novo, sva nova istraživanja i sva nova eksploataciona prava, radiće se po novom zakonu", precizirala je Mihajlović.
Napomenula je da se izmenama tog zakona skraćuje period istražnog prava.
"On je do sada bio tri godine, plus tri, pa plus još dve godine. Idemo na tri plus dve godine, jer je to uobičajeno u Evropi i drugim državama. Ako već istražujete na ovoj maloj teritoriji za pet godina možete da istražite. Skraćuju se sve procedure koje su postojale ili se neke čak ukidaju", rekla je Mihajlović.
Biće, kaže, potrebno maksimum od 30 do 35 dana da se krene u izradu rudarskog projekta, što podrazumava prethodno završeno istraživanje, potvrdu od komisije za rezerve i eksploataciono pravo.
"Te procedure se potpuno skraćuju. Nadamo se da sa novim softverom do kraja godine ili početkom 2022. godine imamo elektronsko rudarstvo. Nema više nijednog papira koji će ići između Ministarstva, Agencije za energetiku ili kompanije, nego će sve biti elektronski", pojasnila je Mihajlović.
Ako iz nekog razloga, navodi, kompanija koja ima istražna prava ne želi da sklopi određeni ugovor sa državom i da pravi investicioni ugovor po pravu prečeg ugovaranja, država raspisuje javni poziv i pravi koncesiju sa nekim drugim.
Novi zakonskim rešenjima su, kaže, neke stvari pojašnjenje, rešenja su usklađena sa direktivama EU i obezbeđena je sigurnost za investicije i za državu.
Na pitanje da li će biti definisan postupak istraživanja uljnih škriljaca, Mihajlović je rekla da ukoliko za pet godina kompanija ne završi i ne preda sve što je potrebno od dokumentacije, gubi pravo na istraživanje.
Objasnila je da istraživanje, na primer, može eventualno da preuzme neka druga kompanija i da nastavi radove i traži ekspolataciono pravo.
"Nećemo dozvoliti da neko stavi svoju šapu na deo Srbije i da nakon toga to traje 10 ili 15 godina. To je bio jedan od razloga zašto smo menjali zakon", kaže Mihajlović.
Napomenula je da što se tiče uljnih škriljaca, kao i za sve drugo, tačno je propisano da se prvo mora dobiti istražno pravo, istražiti uopšte koje su to vrste škriljkaca, šta to dalje znači, pa tek onda krenuti dalje u proceduru.