Михајловић: Тражили смо да се подигне рудна рента

Она је на питање новинара, уочи јаве расправе о изменама Закона о рударству и геолошким истразизвањима, рекла да рудна рента није уређена Законом о рударству, него Законом о накнадама које је у надлежности Министарства финансија.



"Послали смо допис Министарству финансија тражећи да се крене у анализу и дизање рудне ренте за све металичке и металичке сировине, нафту, гас, будући да Србија има заиста готово најнижу рудну ренту. У наредних месец дана очекујем да анализе буду завршене и да можемо да упознамо јавност које су сад нове висине рудних ренти", рекла је Михајловић.



Министарка каже да сви уговори који су већ потписани до сада, а тичу се рудне ренте, као што је уговор са НИС-ом, та рудна рента остаје на снази све док је на снази тај уговор, односно до 2023. године.



"Уколико усвојимо нове рудне ренте, оне ће од 2023. важити за НИС, али ће много раније важити за све друге", навела је Михајловић.



Поводом измена Закона о рударству и геолошким истраживањима, Михајловић је рекла да сва права која су дата одређеним компанијама остају и даље као таква права по постојећем закону.



"Оно што долази ново, сва нова истраживања и сва нова експлоатациона права, радиће се по новом закону", прецизирала је Михајловић.



Напоменула је да се изменама тог закона скраћује период истражног права.



"Он је до сада био три године, плус три, па плус још две године. Идемо на три плус две године, јер је то уобичајено у Европи и другим државама. Ако већ истражујете на овој малој територији за пет година можете да истражите. Скраћују се све процедуре које су постојале или се неке чак укидају", рекла је Михајловић.



Биће, каже, потребно максимум од 30 до 35 дана да се крене у израду рударског пројекта, што подразумава prеthodno завршено истраживање, потврду од комисије за резерве и експлоатационо право.



"Те процедуре се потпуно скраћују. Надамо се да са новим софтвером до краја године или почетком 2022. године имамо електронско рударство. Нема више ниједног папира који ће ићи између Министарства, Агенције за енергетику или компаније, него ће све бити електронски", појаснила је Михајловић.



Ако из неког разлога, наводи, компанија која има истражна права не жели да склопи одређени уговор са државом и да прави инвестициони уговор по праву пречег уговарања, држава расписује јавни позив и прави концесију са неким другим.



Нови законским решењима су, каже, неке ствари појашњење, решења су усклађена са директивама ЕУ и обезбеђена је сигурност за инвестиције и за државу.



На питање да ли ће бити дефинисан поступак истраживања уљних шкриљаца, Михајловић је рекла да уколико за пет година компанија не заврши и не преда све што је потребно од документације, губи право на истраживање.



Објаснила је да истраживање, на пример, може евентуално да преузме нека друга компанија и да настави радове и тражи експолатационо право.



"Нећемо дозволити да неко стави своју шапу на део Србије и да након тога то траје 10 или 15 година. То је био један од разлога зашто смо мењали закон", каже Михајловић.



Напоменула је да што се тиче уљних шкриљаца, као и за све друго, тачно је прописано да се прво мора добити истражно право, истражити уопште које су то врсте шкриљкаца, шта то даље значи, па тек онда кренути даље у процедуру.