Mihajlović: Samo projekti usklađeni sa životnom sredinom

Ona je za Al Džaziru rekla da je o svim budućim projektima potrebna široka javna rasprava i da razvoj rudarstva i privrede u celini i zdrava životna sredina ne isključuju jedno drugo.



Nisam ni za kakve podele, sigurna sam da svi želimo da imamo zdravu životnu sredinu, čist vazduh i čiste reke. Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo zaštite životne sredine je obezbedilo stotine miliona evra za zdraviju životnu sredinu, rekla je Mihajlović, saopšteno je iz njenog kabineta.



Podsetila je da je Srbija donela i zakone prema kojima ne može da se sklopi nijedan ugovor, a da u njemu ne postoji deo koji se tiče poštovanja svih standarda zaštite životne sredine, jer su srpski zakoni u potpunosti usklađeni sa standardima EU.



Ali, postoje i oni koji se zaklanjaju iza priče o ekologiji i ovu temu koriste u predizbornoj kampanji. Međutim, to ne znači da treba da zaustavimo razvoj, jer moramo da vodimo računa da se i dalje razvijamo, a da vodimo računa o životnoj sredini i tu treba da nađemo kompromis, istakla je ona.



Potpredsednica Vlade je navela da bez kritičnih mineralnih sirovina nije moguća zelena agenda, ni borba sa klimatskim promenama.



Bor, bakar, zlato, antimon, litijum su te sirovine koje su neravnomerno raspoređene, a predstavljaju novu naftu. Bez njih nema privrednog razvoja, nema zelene agende, nema vetrogeneratora, nema solarnih elektrana, nema električnih vozila. Pitanje je da li treba da stavljamo zabranu na istraživanje ili da vidimo sa kojim količinama raspolažemo i kako da ih eksploatišemo, a da ni na koji način ne ugrozimo životnu sredinu. Razgovori su uvek blagorodni i ne treba da donosimo odluke na prečac, jer nema samo jedne istine koju govori jedna grupa ljudi. To je onda samo politika, a ne životna sredina koja treba da bude iznad politike, navela je ona.



Mihajlovićeva je ponovila da je Vlada stavila tačku na projekat „Jadar“ na zahtev meštana, iako studije o proceni uticaja na životnu sredinu nisu bile završene.



Žao mi je što nećemo imati informacije o studijama o proceni uticaja na životnu sredinu i da javnost sazna da li je štetno, kako govore Aleksandar Jovanović Ćuta i Savo Manojlović, koji bi da dođu do političkih poena, ili bi studije pokazale da projekat nije štetan. Trebalo je da sve saznamo, da pozovemo i domaće i svetske stručnjake i da onda razgovaramo o tome, jer je to pitanje razvoja rudarstva. Tehnologije napreduju, ako će i zemlje EU da eksploatišu određene mineralne sirovine, zašto ne bismo i mi. Od početka govorim, kada je reč o litijumu, da nećemo doneti nijednu odluku koja će loše uticati na životnu sredinu, već je potrebno da sačekamo studije, pa da onda razgovaramo, rekla je Mihajlovićeva.



Ona je istakla da država neće dozvoliti luženje cijanidom, niti bilo koji drugi rudarski projekat, ukoliko ne budu ispunjeni najviši standardi zaštite životne sredine i kao primer navela rudnik Čukaru Peki u Boru, prvi zeleni rudni u Srbiji, koji koristi najnovije tehnologije eksploatacije rude.

Srbija ima dovoljno gasa, uprkos krizi u Ukrajini

Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike rekla je da će politička kriza u Ukrajini uticati na energetsku i finansijsku stabilnost celog kontinenta, ali da je Srbija obezbedila dovoljne količine gasa i za privredu i za domaćinstva.



Ona je rekla da će proširenje domaćih skladišta gasa, kao i regionalni krizni plan i strateške rezerve gasa obezbediti stabilnost u gasnom sektoru i u Srbiji i u zemljama regiona, bez obzira na krizu u Ukrajini.



Ovo zaista jeste ozbiljna kriza i pretnja velikih sila koja će se odraziti na čitav svet. Nije samo geopolitičko pitanje, niti pitanje energetsko-političkih sukoba, već je pitanje kako će se svet razvijati u narednim decenijama, kazala je Mihajlović, saopšteno je iz njenog kabineta.



Energetika je, kako je istakla, pitanje broj jedan, ne samo prošle godine kada se kriza osetila na globalnom nivou.



Sukob u Ukrajini će se odraziti na čitav kontinent, a cene gasa, ali i drugih energenata i energije uopšte, prema svim analizama i projekcijama se neće smiriti, niti se vratiti na nivo pre 2021. godine. To će dalje značiti nove finansijske krize i probleme, na šta upozoravaju i Svetska banka i MMF, izjavila je Mihajlović.



Ona je rekla da je prioritet Srbije diversifikacija dobavljača gasom, proširenje i izgradnja novih podzemnih skladišta gasa u Srbiji, kao i regionalni krizni plan i strateške rezerve ovog energenta.



Što se tiče Srbije, mi smo doneli važne odluke, imamo dva pravca dotoka gasa. Mi smo ranije imali samo jedan pravac dotoka gasa preko Ukrajine i Mađarske i bili smo jako ranjivi i da je ostao samo taj, bili bismo u ozbiljnom problemu, kaže Mihajlović.



Srbija je, kako je podsetila, prošle godine dobila još jedan pravac, preko Bugarske, koji ne dotiče rutu preko Ukrajine i sigurni smo u trenutnoj situaciji, ali da bismo obezbedili sigurnost u decenijama ispred nas, moramo da širimo skladište u Banatskom Dvoru, da krenemo sa izgradnjom novog podzemnog skladišta u Itebeju, što je i u planu 2020-2025.



Moje pitanje je zašto do sada nismo radili na proširenju skladišta, ja sam o tome pisala još 2002. i 2003. godine. Bilo je opuštene atmosfere, nije se mnogo razmišljalo o investicijama, ali ćemo sada raditi na tome. Potrebno je i da pokušamo da napravimo zajedničko skladište i regionalni krizni plan i strateške rezerve gasa, dodaje ministarka.



Srbija ima dovoljne količine u ovom momentu, imamo krizni plan, znamo šta da radimo i ne očekujem da trpimo kada je snabdevanje, ali ćemo i finansijski da trpimo, jer ne možemo da utičemo na cene na tržištu. Srpska ideja je da zajedno sa Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom pokušamo da napravimo zajedničke strateške rezerve gasa, o tome smo razgovarali i sa bugarskim premijerom nedavno u Beogradu. Previše smo mali, potreban nam je zajednički nastup, tako ćemo lakše pregovarati i imati mogućnost da pomažemo jedni drugima u situacijama kada dođe do krize. Želimo i da gradimo druge interkonekcije i da se regionalno povežemo, rekla je Mihajlović.



Potpredsednica Vlade je, govoreći o izgradnji interkonekcije sa Bugarskom, rekla da će završetkom tog projekta Srbija dobiti mogućnost diversifikacije snabdevača gasom, što će dodatno uticati na stabilnost, kao i mogućnost za se gas kupuje po nižim cenama.



To je jako važan projekat, kada sam i prvi put bila ministarka energetike 2012. godine jedan od prvih projekata je bio gasni interkonektor Niš-Dimitrovgrad, baš zbog toga jer je diversifikacija snabdevača bitna i dobijamo mogućnost da menjamo dobavljače i da ne zavisimo samo od jednog, rekla je Mihajlović.



Ona je ponovila da radove finansira EU i da se sve radi po pravilima i procedurama EU i EIB.