Михајловић: Само пројекти усклађени са животном средином

Она је за Ал Џазиру рекла да је о свим будућим пројектима потребна широка јавна расправа и да развој рударства и привреде у целини и здрава животна средина не искључују једно друго.



Нисам ни за какве поделе, сигурна сам да сви желимо да имамо здраву животну средину, чист ваздух и чисте реке. Министарство рударства и енергетике и Министарство заштите животне средине је обезбедило стотине милиона евра за здравију животну средину, рекла је Михајловић, саопштено је из њеног кабинета.



Подсетила је да је Србија донела и законе према којима не може да се склопи ниједан уговор, а да у њему не постоји део који се тиче поштовања свих стандарда заштите животне средине, јер су српски закони у потпуности усклађени са стандардима ЕУ.



Али, постоје и они који се заклањају иза приче о екологији и ову тему користе у предизборној кампањи. Међутим, то не значи да треба да зауставимо развој, јер морамо да водимо рачуна да се и даље развијамо, а да водимо рачуна о животној средини и ту треба да нађемо компромис, истакла је она.



Потпредседница Владе је навела да без критичних минералних сировина није могућа зелена агенда, ни борба са климатским променама.



Бор, бакар, злато, антимон, литијум су те сировине које су неравномерно распоређене, а представљају нову нафту. Без њих нема привредног развоја, нема зелене агенде, нема ветрогенератора, нема соларних електрана, нема електричних возила. Питање је да ли треба да стављамо забрану на истраживање или да видимо са којим количинама располажемо и како да их експлоатишемо, а да ни на који начин не угрозимо животну средину. Разговори су увек благородни и не треба да доносимо одлуке на пречац, јер нема само једне истине коју говори једна група људи. То је онда само политика, а не животна средина која треба да буде изнад политике, навела је она.



Михајловићева је поновила да је Влада ставила тачку на пројекат „Јадар“ на захтев мештана, иако студије о процени утицаја на животну средину нису биле завршене.



Жао ми је што нећемо имати информације о студијама о процени утицаја на животну средину и да јавност сазна да ли је штетно, како говоре Александар Јовановић Ћута и Саво Манојловић, који би да дођу до политичких поена, или би студије показале да пројекат није штетан. Требало је да све сазнамо, да позовемо и домаће и светске стручњаке и да онда разговарамо о томе, јер је то питање развоја рударства. Технологије напредују, ако ће и земље ЕУ да експлоатишу одређене минералне сировине, зашто не бисмо и ми. Од почетка говорим, када је реч о литијуму, да нећемо донети ниједну одлуку која ће лоше утицати на животну средину, већ је потребно да сачекамо студије, па да онда разговарамо, рекла је Михајловићева.



Она је истакла да држава неће дозволити лужење цијанидом, нити било који други рударски пројекат, уколико не буду испуњени највиши стандарди заштите животне средине и као пример навела рудник Чукару Пеки у Бору, први зелени рудни у Србији, који користи најновије технологије експлоатације руде.

Србија има довољно гаса, упркос кризи у Украјини

Потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике рекла је да ће политичка криза у Украјини утицати на енергетску и финансијску стабилност целог континента, али да је Србија обезбедила довољне количине гаса и за привреду и за домаћинства.



Она је рекла да ће проширење домаћих складишта гаса, као и регионални кризни план и стратешке резерве гаса обезбедити стабилност у гасном сектору и у Србији и у земљама региона, без обзира на кризу у Украјини.



Ово заиста јесте озбиљна криза и претња великих сила која ће се одразити на читав свет. Није само геополитичко питање, нити питање енергетско-политичких сукоба, већ је питање како ће се свет развијати у наредним деценијама, казала је Михајловић, саопштено је из њеног кабинета.



Енергетика је, како је истакла, питање број један, не само прошле године када се криза осетила на глобалном нивоу.



Сукоб у Украјини ће се одразити на читав континент, а цене гаса, али и других енергената и енергије уопште, према свим анализама и пројекцијама се неће смирити, нити се вратити на ниво пре 2021. године. То ће даље значити нове финансијске кризе и проблеме, на шта упозоравају и Светска банка и ММФ, изјавила је Михајловић.



Она је рекла да је приоритет Србије диверсификација добављача гасом, проширење и изградња нових подземних складишта гаса у Србији, као и регионални кризни план и стратешке резерве овог енергента.



Што се тиче Србије, ми смо донели важне одлуке, имамо два правца дотока гаса. Ми смо раније имали само један правац дотока гаса преко Украјине и Мађарске и били смо јако рањиви и да је остао само тај, били бисмо у озбиљном проблему, каже Михајловић.



Србија је, како је подсетила, прошле године добила још један правац, преко Бугарске, који не дотиче руту преко Украјине и сигурни смо у тренутној ситуацији, али да бисмо обезбедили сигурност у деценијама испред нас, морамо да ширимо складиште у Банатском Двору, да кренемо са изградњом новог подземног складишта у Итебеју, што је и у плану 2020-2025.



Моје питање је зашто до сада нисмо радили на проширењу складишта, ја сам о томе писала још 2002. и 2003. године. Било је опуштене атмосфере, није се много размишљало о инвестицијама, али ћемо сада радити на томе. Потребно је и да покушамо да направимо заједничко складиште и регионални кризни план и стратешке резерве гаса, додаје министарка.



Србија има довољне количине у овом моменту, имамо кризни план, знамо шта да радимо и не очекујем да трпимо када је снабдевање, али ћемо и финансијски да трпимо, јер не можемо да утичемо на цене на тржишту. Српска идеја је да заједно са Мађарском, Румунијом и Бугарском покушамо да направимо заједничке стратешке резерве гаса, о томе смо разговарали и са бугарским премијером недавно у Београду. Превише смо мали, потребан нам је заједнички наступ, тако ћемо лакше преговарати и имати могућност да помажемо једни другима у ситуацијама када дође до кризе. Желимо и да градимо друге интерконекције и да се регионално повежемо, рекла је Михајловић.



Потпредседница Владе је, говорећи о изградњи интерконекције са Бугарском, рекла да ће завршетком тог пројекта Србија добити могућност диверсификације снабдевача гасом, што ће додатно утицати на стабилност, као и могућност за се гас купује по нижим ценама.



То је јако важан пројекат, када сам и први пут била министарка енергетике 2012. године један од првих пројеката је био гасни интерконектор Ниш-Димитровград, баш због тога јер је диверсификација снабдевача битна и добијамо могућност да мењамо добављаче и да не зависимо само од једног, рекла је Михајловић.



Она је поновила да радове финансира ЕУ и да се све ради по правилима и процедурама ЕУ и ЕИБ.