MEĆU NAJUSPEŠNIJIM MALIM PREDUZEĆIMA VIŠE OD DESET IZ NOVOG SADA Vlasnik i direktor - kombinacija za uspeh
Mala preduzeća u Srbiji godinama unazad uspevaju da opstaju na tržištu, a prema statističkim podacima njihov broj je uvećan za 7,2 odsto na godišnjem nivou. Prošle godine je u našoj zemlji 13.172 malih preduzeća predalo godišnje finansijske izveštaje, a sa zbirnim neto rezultatom poslovanja od 168,8 milijardi dinara učestvovala su sa 19,5 procenata u ukupnim rezultatima domaćih kompanija.
Prema podacima iz godišnjeg Biltena finansijskih izveštaja, koji je objavila Agencija za privredne registre (APR), broj od 13.172 mala preduzeća predstavlja 12,1 odsto od ukupnog broja privrednih društava u zemlji. Ujedno, sa 333.356 zaposlenih firme ove veličine doprinele su sa 26 odsto u celokupnoj radnoj snazi u privrednim društvima.
Na listi 99 najuspešnijih malih preduzeća portala Biznis.rs za 2022. godinu, na prvom mestu našla se beogradska zlatara "Gold" sa ukupnim godišnjim prihodima od 5.885.932.000 dinara. Na ovoj listi nalazi se više od desetak preduzeća iz Novog Sada, a ima i firmi iz Vojvodine. Recimo na šestom mestu je novosadsko preduzeće Triangle NBL DOO sa ukupnim godišnjim prihodom od 3.116.709 dinara, dok su na dvanaestom i trinaestom mestu preduzeća Alcor DLV DOO NOVI SAD i Tago car DOO NOVI SAD sa prihodima od oko 2.500.000 dinara. Na listi su i novosadska preduzeća " Vojvodinaput" AD, "Pro-ing" , DMS grupa, BI-COMMERCE DOO...
Prema važećem Zakonu o računovodstvu, u mala pravna lica u Srbiji spadaju ona preduzeća koja ispunjavaju najmanje dva od tri navedena kriterijuma: imaju između 10 i 50 zaposlenih, ostvaruju godišnje poslovne prihode u rasponu od 700.000 do osam miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, vrednost njihove ukupne aktive na dan bilansa iznosi između 350.000 i četiri miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.
Kako bi bila uključena u izračunavanje liste 99 najuspešnijih portala Biznis.rs, domaća srednja preduzeća moraju da ispunjavaju ove uslove dve godine zaredom, te da nisu u stečajnom ili predstečajnom postupku ili likvidaciji. Pored toga, ukoliko firma ima neto dug (razliku između kratkoročnih obaveza i obrtne imovine) koji prevazilazi petostruku vrednost EBITDA, onda ne može biti rangirana kao uspešna, jer to znači da je prezadužena i da je velika verovatnoća da će upasti u blokadu i imati probleme sa likvidnošću.
Na sajtu Biznis.rs navodi se da su najveći skok u prvih 99, kada je reč o rastu prihoda, zabeležila preduzeća "La Maison" (indeks rasta od čak 92,57) i Nutra d.o.o. (indeks 19,71). Među dobitašima izdvaja se nekoliko kompanija iznad pola miliona dinara (na prvom mestu ogranak Air France sa oko 704.619.000 dinara), a ukupno njih 24 sa godišnjom dobiti iznad 100.000.000 dinara.
Ono što sliku malih preduzeća razlikuje od od velikih i srednjih je činjenica da se upravljanje razlikuje, što svakako utiče i na uspešnost. Naime, u ovakvim pravnim licima vlasnici su po pravilu ujedno i glavni direktori i u njima nema mogućnosti za angažovanje profesionalnih menadžera. U nekim slučajevima radi se o porodičnim firmama, te je sve individualno i na nivou pojedinačnog vlasnika, odabrane strategije, fleksibilnosti i improvizacije, kao odgovora na spoljne pritiske kako će uspeti da održi i razvije sopstveni biznis, nasuprot većim kompanijama gde postoje jasno postavljena pravila, pa i tržišta.
Ukupni prihodi malih privrednika, pokazuje statistika, porasli su međugodišnje 13,9 odsto na 3.940.527.821.000 dinara, a rashodi 14,1 odsto na 3.728.568.379.000 dinara. S obzirom da su rashodi rasli brže nego prihodi, margina dobiti je smanjena za godinu dana. Njihov pozitivan neto rezultat iznosio je 168.824.396.000 dinara i porastao je tek 5,1 odsto, odnosno znatno ispod godišnje stope inflacije u decembru (15,1 odsto).
Na sajtu Biznis.rs navodi se da su, pri rangiranju 99 najuspešnijih malih preduzeća u našoj zemlji, obuhvaćeni najvažniji parametri poslovanja, izračunati na osnovu informacija iz godišnjih finansijskih izveštaja kompanija kojima raspolaže analitički partner CompanyNjall. Ti parametri su ukupni prihodi, neto dobitak, dodata vrednost po zaposlenom, indeks rasta prihoda u 2022. godini, u odnosu na 2021. godinu, EBITDA u 2022. godini, u odnosu na 2021. godinu, te zaduženost u odnosu na EBITDA.
Ovi parametri su potom uvršteni u jedinstvenu matematičku formulu, gde je svakom od njih dodeljena različita ponderska vrednost po važnosti – kriterijum dodate vrednosti po zaposlenom ima najjači ponder, pa potom dobit i rast dobiti, a zatim prihodi i rast prihoda. Cilj ovakvog načina izračunavanja je da se pronađe set parametara za dobijanje objektivne i potpune, a ne samo delimične, slike poslovanja malih preduzeća u Srbiji.
OVDE pogledajte rangiranje 99 najuspešnijih malih preduzeća u Srbiji u 2022. godini.
