МЕЋУ НАЈУСПЕШНИЈИМ МАЛИМ ПРЕДУЗЕЋИМА ВИШЕ ОД ДЕСЕТ ИЗ НОВОГ САДА Власник и директор - комбинација за успех
Мала предузећа у Србији годинама уназад успевају да опстају на тржишту, а према статистичким подацима њихов број је увећан за 7,2 одсто на годишњем нивоу. Прошле године је у нашој земљи 13.172 малих предузећа предало годишње финансијске извештаје, а са збирним нето резултатом пословања од 168,8 милијарди динара учествовала су са 19,5 процената у укупним резултатима домаћих компанија.
Према подацима из годишњег Билтена финансијских извештаја, који је објавила Агенција за привредне регистре (АПР), број од 13.172 мала предузећа представља 12,1 одсто од укупног броја привредних друштава у земљи. Уједно, са 333.356 запослених фирме ове величине допринеле су са 26 одсто у целокупној радној снази у привредним друштвима.
На листи 99 најуспешнијих малих предузећа портала Biznis.rs за 2022. годину, на првом месту нашла се београдска златара "Голд" са укупним годишњим приходима од 5.885.932.000 динара. На овој листи налази се више од десетак предузећа из Новог Сада, а има и фирми из Војводине. Рецимо на шестом месту је новосадско предузеће Триангле НБЛ ДОО са укупним годишњим приходом од 3.116.709 динара, док су на дванаестом и тринаестом месту предузећа Алцор ДЛВ ДОО НОВИ САД и Таго цар ДОО НОВИ САД са приходима од око 2.500.000 динара. На листи су и новосадска предузећа " Војводинапут" АД, "Про-инг" , ДМС grupa, BI-COMMERCE ДОО...
Према важећем Закону о рачуноводству, у мала правна лица у Србији спадају она предузећа која испуњавају најмање два од три наведена критеријума: имају између 10 и 50 запослених, остварују годишње пословне приходе у распону од 700.000 до осам милиона евра у динарској противвредности, вредност њихове укупне активе на дан биланса износи између 350.000 и четири милиона евра у динарској противвредности.
Како би била укључена у израчунавање листе 99 најуспешнијих портала Biznis.rs, домаћа средња предузећа морају да испуњавају ове услове две године заредом, те да нису у стечајном или предстечајном поступку или ликвидацији. Поред тога, уколико фирма има нето дуг (разлику између краткорочних обавеза и обртне имовине) који превазилази петоструку вредност ЕБИТДА, онда не може бити рангирана као успешна, јер то значи да је презадужена и да је велика вероватноћа да ће упасти у блокаду и имати проблеме са ликвидношћу.
На сајту Biznis.rs navodi се да су највећи скок у првих 99, када је реч о расту прихода, забележила предузећа "Ла Маисон" (индекс раста од чак 92,57) и Нутра д.о.о. (индекс 19,71). Међу добиташима издваја се неколико компанија изнад пола милиона динара (на првом месту огранак Аир Франце са око 704.619.000 динара), а укупно њих 24 са годишњом добити изнад 100.000.000 динара.
Оно што слику малих предузећа разликује од од великих и средњих је чињеница да се управљање разликује, што свакако утиче и на успешност. Наиме, у оваквим правним лицима власници су по правилу уједно и главни директори и у њима нема могућности за ангажовање професионалних менаџера. У неким случајевима ради се о породичним фирмама, те је све индивидуално и на нивоу појединачног власника, одабране стратегије, флексибилности и импровизације, као одговора на спољне притиске како ће успети да одржи и развије сопствени бизнис, насупрот већим компанијама где постоје јасно постављена правила, па и тржишта.
Укупни приходи малих привредника, показује статистика, порасли су међугодишње 13,9 одсто на 3.940.527.821.000 динара, а расходи 14,1 одсто на 3.728.568.379.000 динара. С обзиром да су расходи расли брже него приходи, маргина добити је смањена за годину дана. Њихов позитиван нето резултат износио је 168.824.396.000 динара и порастао је тек 5,1 одсто, односно знатно испод годишње стопе инфлације у децембру (15,1 одсто).
На сајту Biznis.rs наводи се да су, при рангирању 99 најуспешнијих малих предузећа у нашој земљи, обухваћени најважнији параметри пословања, израчунати на основу информација из годишњих финансијских извештаја компанија којима располаже аналитички partnеr CompanyNjall. Ти параметри су укупни приходи, нето добитак, додата вредност по запосленом, индекс раста прихода у 2022. години, у односу на 2021. годину, ЕБИТДА у 2022. години, у односу на 2021. годину, те задуженост у односу на ЕБИТДА.
Ови параметри су потом уврштени у јединствену математичку формулу, где је сваком од њих додељена различита пондерска вредност по важности – критеријум додате вредности по запосленом има најјачи пондер, па потом добит и раст добити, а затим приходи и раст прихода. Циљ оваквог начина израчунавања је да се пронађе сет параметара за добијање објективне и потпуне, а не само делимичне, слике пословања малих предузећа у Србији.
ОВДЕ погледајте рангирање 99 најуспешнијих малих предузећа у Србији у 2022. години.
