Mali: Usvojena mera podrške preduzećima zbog ukrajinske krize

Mali je objasnio da je reč o podršci za oko 1.400 preduzeća, koja će imati mogućnost da koriste drugu garantnu šemu za refinansiranje obaveza iz prve garantne šeme.



Na današnjoj sednici usvojen je Zaključak o Aneksu 2 Osnovnog ugovora o garanciji Republike Srbije za kreditiranje privrede usled produženog negativnog uticaja pandemije, navodi se u saopštenju resornog ministarstva.



Mali je naveo da su ratna dešavanja u Ukrajini dovela do promena okolnosti koje se, kako ističe, nisu mogle predvideti izbijanjem pandemije.



''To paralelno negativno utiče na privrednu aktivnost, naročito subjekata čija je poslovna aktivnost direktno ili indirektno vezana za izvoz i uvoz roba i usluga i koji imaju razvijenu i pretežnu privrednu saradnju sa privrednim subjektima iz Ukrajine, Ruske Federacije i Belorusije'', naveo je Mali.



Dodao je da za realizaciju tog Zaključka nije potrebno obezbediti finansijska sredstva u budžetu Srbije već da je bankama omogućeno zaključenje aneksa ugovora kojim će korisnici kredita moći da refinansiraju obaveze iz prve garantne šeme.



''A sve u cilju poboljšanja otplatnih kapaciteta tih subjekata“, naveo je on.



Napomenuo je da deluje da je ova pomoć mala, ali da će mnogo značiti preduzećima čije je poslovanje pogođeno sukobima u Ukrajini.



Podsetio je da je proglašenjem vanrednog stanja u martu 2020. godine usled pandemije virusa korona država preduzela mere podrške privredi kako bi se povećala likvidnost privrednih subjekata, a u cilju ublažavanja ekonomskih i finansijskih posledica.



Mali je istakao da je država do sada izdvojila oko 8,8 milijardi evra za pomoć privredi i građanima, a jedna od mera je bila donošenje Uredbe o utvrđivanju garantne šeme čime je bankama omogućeno da plasiraju iznos do dve milijarde evra kroz realizaciju kredita.



S obzirom na to da, kako je dodao, nisu sva sredstva iskorišćena, rok za zaključivanje ugovora o kreditu je produžen, a država je prepoznala i potrebu za odobravanjem dodatnih 500 miliona evra pomoći u cilju održavanja likvidnosti.



Prema njegovim rečima, time je ukupan iznos sredstava plasiranih putem prve garantne šeme dostigao iznos od 2,5 milijardi evra, a istovremeno rok za puštanje kredita u tečaj je produžen do 31. jula 2022. godine.



Mali je naveo da su banke do 31. marta 2022. godine plasirale klijentima oko 2,3 milijardi evra, kroz 39.248 ugovorenih kredita.



Podsetio je da je u aprilu prošle godine donet Zakon o utvrđivanju druge garantne šeme kao mere dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije, čime je odobreno dodatnih 500 miliona evra pomoći.



Takođe, u decembru 2021. godine izmenjen je Zakon o drugoj garantnoj šemi čime je predviđen izuzetak da korisniku kredita, koji spada u preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća koja posluju u sektorima putničkog transporta, ugostiteljstva, turističkih agencija i hotelijerstva u gradovima, može biti odobren kredit obezbeđen garancijom, uz ispunjenje propisanih uslova.



''Usvajanjem Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme postavilo se pitanje refinansiranja obaveza korisnika kredita poslovnih banaka drugom garantnom šemom, zbog čega je razmotrena opcija da se dozvoli refinansiranje“, naveo je Mali.



Istakao je da bez obzira na brojne potrese koje sada ponajviše izazivaju sukobi u Ukrajini i energetska kriza, u Srbiji i dalje postoji rast privrednih aktivnosti.



Naglasio je da su srpske javne finansije stabilne i pod kontrolom, a da je udeo javnog duga u BDP-u trenutno na nivou od 52,1 odsto što je, ističe, daleko od nivoa Mastrihta od 60 procenata.



''Veoma važan indikator je i stopa nezaposlenosti koja je između 10 i 11 odsto. Takođe, deficit će ove godine biti do tri odsto jer imamo neuporedivo bolju naplatu PDV-a nego što smo planirali", objasnio je Mali.



Dodao je da Vlada Srbije pomno prati situaciju u svetu i na vreme preduzima niz aktivnosti kako bi zaštitila interese i građana i privrede.