Mali: Prodaja Komercijalne banke je veliki uspeh

Državnih 83 posto akcija Komercijalne banke prodato je za 387 miliona evra Novoj Ljubljanskoj banci.

Mali je gostujući na TV Prva ocenio da je sada najbolji trenutak za prodaju Komercijalne banke jer imamo stabilnu ekonomiju, i visoke stope rasta, i dodao da je dobijena ponuda koja se ne odbija.

Mali je poručio da država treba da se bavi ulaganjem u infrastrukturu, a ne da upravljanjem bankama.

Kako je najavio, novcem od prodaje banke biće vraćeni neki skupi kredite iz prošlosti, a najveći deo biće investiran u nove škole, vrtiće, nove zdravstvene ustanove i autoputeve čime će biti pospešen razvoj Srbije.

"To je odlična transakcija završena na pravi način. Kupac je banka iz EU sa američkim ulagačima, što će podstaći naša kreditni rejting", rekao je Mali.

Objasnio je da je situacija "vin, vin, vin", jer dobija investitor, država dolazi u priliku da ulaže u važne stvari za građane a građani dobijaju novu banku koja će gledati da bude konkurentija i da kamate budu niže. Mali je dodao da su obaveze oko otkupa akcija i prodaje ove banke bile ugovorane 2006. i 2009. godine i zapitao se zašto su ugovarane put opcije.

"Zašto su potpisali takav ugovor", zapitao je Mali i dodao da on nikada takav ugovor ne bi potpisao, ali je bila obaveza odgovorne Vlade da ugovoreno ispoštuje.

Da nije efekta korona virusa ova godina bi bila najuspešnija po pitanju ekonomskog rasta i razvoja, rekao je Mali i naveo da Srbiju prošle godine nisu usporile prištinske takse i kvote za čeliki, rast ekonomije bi bio skoro pet procenata.

Ministar finansija kaže da u razgovorima oko efekata koji na ekonomiju Srbije može imati korona virus, međunarodni sagovornici kao šansu navode potrebu automobilskih kompanija da imaju bezbednije snabdevanje delovima.

"To može biti šansa i za Srbiju u slučaju da kompanije potraže dobavljače koji su bliže", rekao je i on i dodao za bezbednije snabdevanje nema bolje zemlje od Srbije.

Kako je ocenio, to je šansa da ovde naprave svoje fabrike i da budu bezbedniji u snabdevanju.

Narednih dana predstoji početak izgradnje fabrike Brose u Pančevu gde će kada bude počela da radi za godinu dana prosečna plata biti 1.700 evra, a u Čačku će biti otvorena fabrika Forver - investicija vredna 50 miliona evra.

"Svaka nova fabrika, svaki novi kilometar auto-puta pokazuju da se Srbija ubrzano razvija - optimista sam", rekao je Mali.

On je rekao da je ekonomija Srbije u poslednjem kvartalu prošle godine sa rastom od preko šest posto bila najbrže rastuća u Evropi.

"Javne finansije su potpuno stabilne, četvrtu godinu za redom imamo suficit u budžetu, ubedljivo smo najbolja i najpoželjnija zemlja za strane investicije", rekao je Mali.

Kruna svih napora bila je prosečna plata od 500 evra, ocenio je on i dodao da je to cilj koji je ispunjen ali da Vlada Srbije hoće još bolje.

Govoreći o cilju da prosečna plata na kraju 2025. godine bude 900 evra, ministar finsnsija je rekao da je to apsolutno moguće i ostvarivo.

"Mi sada za šest godina godina treba da dostignemo 70 odsto rasta- to je potpuno ostvarimo", rekao je on i dodao da je to je stvar vizije.

Srbiju očekuje težak rad da bi se taj cilj dostigao, jer "ništa neće da padne s neba", rekao je ministar i dodao da je se moraju privlačiti investicije, graditi autoputevi ulagati u obrazovanje dece.

"Predsednik Aleksandar Vučić je imao viziju od 500 evra prosečne plate i niko nije u to verovao, a ostvarili smo - sada je vizija 900 evra", rekao je Mali.

On je kazao da je rast plata u javnom sektoru u visini rasta BDP-a, a da u privatnom sektoru plate rastu i više, kao faktor rasta naveo je i povećanje minimalne cene rada.

"Na tržištu rada, polako ali sigurno se oseća manjak radne snage pa cene radne snage rastu više nego u normalnim uslovima", rekao je on.

Mali je naveo da je sa delegacijom MMF-a koja je završila posetu Srbiji već otvorena tema razgovora o mogućim korekcijama Švajcarskog modela obračuna penzija kako bi prosečna penzija do kraja 2025. godine dostigla 430 evra.