Lovni turizam odstreli 3,65 miliona evra

U iščekivanju velikog jubileja, predsednik Lovačkog saveza Vojvodine Željko Sušec kaže da se svake godine članstvo uvećava i da sada savez ima više od 10.000 članova, okupljenih u 86 lovačkih udruženja.

Na početku razgovora za “Dnevnik” Sušec kaže da lovištima u Vojvodini gazduju lovačka udruženja, ali da na području Pokrajine imamo i lovišta posebne namene kojima upravljaju Javno preduzeće “Vojvodinašume”, Nacionalni park” Fruška gora” i Vojska Srbije i da svi zajedno predstavljaju privredni, turistički i lovni potencijal Srbije. Naša zemlja ima 361 lovište i od lovnog turuzma godišnje ostvari do 3,5 miliona evra, a lovišta na severu u ukupnom lovno-turističkom prometu Srbije učestvuju sa više od 60 odsto. Sezona lova je u punom jeku, ali iako se inostrani lovci–turisti vraćaju u naša lovišta, prihodi planova gazdovanja divljači, nisu se još vratili na nivo pre pandemije kovida19.

- U lovištima na području AP Vojvodine uobičajen broj lovaca-turista do pandemije kovida 19 bio je više od 2.000 ino-lovaca i oko 1.000 domaćih lovaca, sa ostvarenih više od 5.000 lovnih dana i direktnim prihodom od odstrelnih taksi i pruženih usluga u lovištu od 2.000.000 evra –kazao je Sušec. - Do početka pandemije, lovni turizma u lovištima na području Pokrajine je bio u punom zamahu, komercijalni planovi i planovi gazdovanja su se ostvarivali do nivoa biološkog optimuma, a termini za lov, pre svega, krupne divljači u većini lovišta(srndaća u lovačkim udruženjima, jelena u lovištima JP Vojvodinašume) morao je da se rezerviše godinu dana unapred, pa je višedecenijsko strateško opredeljenje da se lovni turizam bazira na ino-turizmu bio potpuno ostvaren.

Slede izmene Zakona o divljači i lovstvu

U narednom periodu očekuju se izmene i dopune aktuelnog Zakon o divljači i lovstvu. U toku su izrade predloga za nova praktična rešenja koja će, pre svega, doprineti povećanju fondova divljači u lovištima AP Vojvodine i Srbije.

- U naredne četiri godine, u saradnji sa najeminentnijim lovnim stručnjacima Srbije, založiću se za donošenje novog Dugoročnog programa razvoja lovstva Pokrajine, koji mora da bude razvojni, da fondove glavnih gajenih vrsta krupne i sitne divljači dovedemo na nivo optimalnih brojnih stanje, uz održiv model upravljanja populacijama, što je osnovni preduslov za razvoj lovnog turizma, koji direktno održava ekonomsku stabilnost lovišta Srbije – kazao je Sušec.

Tokom 2020.godine, zbog pandemije kovida, napominje sagovornik “Dnevnika” smanjen je dolazak visokoplatežnih inostranih lovaca iz zapadne Evrope za više od 70 odsto. Ostvareni broj lovnih dana je pao na manje od 2.800 lovnih dana, a prihod ispod 1.000.000 eura.

- Ipak možemo da budemo zadovoljni jer smo održivo rešenje našli u privlačenju domaćih lovca-turista, kao i u dolascima lovaca iz susednih država BiH, Makedonije, Crne Gore. Za pojedine vrste divljači u većini lovišta smo dali značajne komercijalne popuste na odstrelne takse, tako da smo zahvaljujući navedenim merama uspeli da planovi odstrela budu na skoro 70 odsto u odnosu na plan, a finasijski efekat dostigne 60 odsto u odnosu na planirani prihod - navodi Sušec.

Napominje da su u Pokrajini noseće lovne vrste u pogledu tražnje na evropskom lovno-turističkom tržištu visoko trofejni srndaći, zatim obični jelen i grupni pogonski lovovi na divlje svinje, zatim lovovi na sitnu divljači, pre svega na migratorne vrste(prepelica, patka, guska, gugutka). Ali da na severu nedostaju zečevi i fazani.

- U lovištima je znatno smanjeno brojno stanje zeca kao ekonomski i biološki najvažniju gajenu vrstu sitne divljači – naglašava Sušec. - Lovnim programom je planirano, uz obavezno održivo gazdovanje lovištima, da se poveća brojnost matičnih fondova glavnih gajenih vrsta, pre svega, zeca kao glavne autohtone vrste sitne divljači naseljavanjem iz uvoza i dalje povećanje brojnosti srna do optimalnog brojnog stanja, uz unapređenje selekcionih mera za unapređenje trofejne vrednosti.

Lovačke organizacije u Vojvodini, kaže Sušec, do pre nekoliko godina su imale veoma razvijenu proizvodnju fazanske divljači u svojim fazanerijama, radi naseljavanja, pre svega, sopstvenih lovišta.

- Sada je broj aktivnih fazanerija kojima upravljaju lovačka udruženja znatno opao u preteklih deset godina, što je u značajnoj meri uticalo i na smanjeni unos fazana u lovišta AP Vojvodine. Taj negativan trend moramo da zaustavimo i da u uzgojno-proizvodnu funkciju vratimo pojedine fazanerije lovačkih udruženja – istakao je predsednik Lovačkog saveza Vojvodine Željko Sušec.

Z. Delić