Lažna bolovanja i sada mogu da se kazne otkazom

Drugim rečima, tražila je da se poslodavacima omogući da radnicima koje uhvate u lažnom bolovanju daju otkaz.

Suštinapreloga za izmenu Zakona o radu, kako je objasnio PKS, zapravo je u tome da se zakonski omogući poslodavcima da zatraže izveštaj zdravstvene ustanove na osnovu kojeg bi se utvrdila opravdanost bolovanja ukoliko je u toku jednog meseca procenat zaposlenih koji su bili odsutni bio veći od deset odsto. Tek ako se u tom postupku utvrdi da je došlo do zloupotrebe prava na bolovanje, poslodavac može radniku uručiti otkaz.Iako je neizvesno kada bi moglo doći do izmene i dopune

Zakona o radu, o lažnim bolovanjima se već duže vodi polemika između poslodavaca i sindikata, a krajem prošle godine u nju se uključio i ministar za zapošljavanje, rad, socijalnu i boračku politiku. Naime, resorni ministar Zoran Đorđević ponovio je lane da je bolovanje već definisano u sadašnjem Zakonu o radu, dodajući da je njegovim članom 179 jasno precizirano kako se koristi bolovanje i kako poslodavac može proveriti da li je zaposleni zaista na bolovanju. Taj član Zakona o radu i sada omogućava poslodavcima da, ukoliko ne veruju u nalaze lekara opšte prakse, mogu direktno od načelnika zdravstvene ustanove da zatraže ponovno veštačenje lekarskog nalaza.

Teško dokazivo

U praksi, veoma je teško dokazati lažno bolovanje, pogotovo kada je reč o psihičkim obolenjima zaposlenih, koje najčešće izazivaju stres, strah, neizvesnost očuvanja radnog mesta, ekonomska situacija, situacija u porodici... S druge strane, niko ne može osporiti da se bolovanja često otvaraju baš u vreme kada na njivama ima najviše posla i kada zaposleni nastoje da zarade i van radnog mesta. To se najčešće događa u proleće i u jesen, a posledica je toga što zaposleni od zarade na radnom mestu ne mogu da žive pa im je potrebna dodatna zarada. Dakako, to nije dovoljno jako opravdanje za zloupotrebu bolovanja, ali jeste tema o kojoj treba razgovarati i za koju treba tražiti rešenje.

Poslodavci pak već uveliko koriste upravo taj član Zakona, a dokaz za to je podatak da su u prvih deset meseci 2017. godine pokrenuta 1.322 postupka kontrole privremene sprečenosti za rad, od čega u 708 slučajeva na zahtev poslodavaca. No, iste te godine kontrola Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje pokazala je da je oko 11 odsto zaposlenih bilo na bolovanju iz neopravdanih razloga. Zbog toga je Ministarstvo zdravlja najavilo rigoroznije kontrole bolovanja koje bi trebalo da odgovore na pitanje na šta se najviše „izvlače” radnici kada ih lekari proglašavaju nesposobnima za rad na određeno vreme.

Sindikati smatraju da nema potrebe da se ta odredba Zakona o radu menja jer je pitanje zloupotrebe bolovanja i sada njime regulisano. Poslodavac svojim opštim aktom i sada može da uredi na koji način će kontrolisati da li je neki radnik na bolovanju opravdano ili ne. Ukoliko poslodavac sumnja da je radnik uzeo neopravdano bolovanje, podnosi zahtev lakarskoj ustanovi, koja obavlja superveštačenje zaposlenog, ali to čini na sopstveni trošak. U sindikatima tvrde da nemaju nijadan dokaz iz sudske prakse u kojem je poslodavac posle kontrolnog pregleda dokazao da su radnik ili lekar zloupotrebili bolovanje. Tim pre, naglašavaju u sindikatima, što radnici kod privatnog gazde manje idu na bolovanje nego prethodnih godina zbog straha od otkaza. Zato se često događa da na posao dolaze bolesni. Uz to, sindikati tvrde da retko koji poslodavac upućuje svoje radnike na godišnje sistematske preglede koji bi dali uvid u zdravstveno stanje svih zaposlenih, pa bi bilo i manje zloupotreba.

LJ. Malešević