Lizing radnika, sezonci i bolovanja ne mogu po starom

"Želimo da imamo jednu potpuno drugačiju modernu Srbiju, koja će moći da predvidi gde su joj tačno potrebni radnici i gde su neophodne investicije, a da sa tim budu upoznati i investitori koji dolaze u Srbiju, kao i oni koji već posluju ovde. Jedan od prioriteta Ministarstva, u čijoj je nadležnosti inspekcija rada, jeste da se u narednom periodu intenzivira borva protiv rada na crno. Smanjenje rada na crno omogućiće svima koji posluju ovde da budu konkurentniji , kako u Srbiji tako i u svetu", objasnio je Đorđević .

Ministar ističe da su srpski radnici marljivi i vredni i da investitori treba da im posvete više pažnje. Ipak i pored takve ocene najavljene izmene Zakona o radu  neće se odnositi na veća prava radnika, jer poslodavci u Srbiji, a i strani investitori, smatraju da su ona sada “taman” skrojena po meri , već će u prvom redu  njima biti uvedene kaznene odredbe kako bi Inspektorat za rad efikasnije radio na suzbijanju sive ekonomije.

"Za sada Zakon o radu u širem obimu neće se menjati. Izmene Zakona o radu, pratiće i izmena Zakona o socijalnom i penzonom osiguranju, koja će se sastojati u tome da će poslodavci morati da prijavljuju radnike odmah, a ne kao sada u roku od tri dana.  Planirano je i donošenje seta zakona koji će regulisati iznajmljivanje radne snage, sezonske poslove i bolovanja", ukazao je Đorđević.

Socijalni partneri u socijalnom dijalogu – sindikati i poslodavci nisu upoznati sa  najavnjenom  izmenom  Zakona o radu, jer se slažu u izjavi da o tome još nije bilo reči na Socijalno-ekonomskom savetu Srbije, ali su spremni da iznesu svoje mišljenje kada budu videli predlog Radne grupe za izmenu. I jedni i drugi imaju primedbe na postojeći Zakon o radu, ali smatraju da je o njima rano da govore, dok ne vide šta će država predložiti da se menja. Međutim, nesporno je za sve učesnike u socijalnom dijalogu da rad inspektora rada mora biti efikasniji i da to jeste način da se smanji siva ekonomija.

Tim pre, što je Vlada Srbije usvojila akcioni plan borbe protiv sive ekonomije koji predviđa da se do 2020. godine udeo sivih tokova u privredi smanji za četiri odsto. Procenjuje se da je trenutno u sivim tokovima 30 odsto srpske privrede, a da vodeću ulogu u borbi protiv sive ekonomije ima objedinjeni inspekcijski nadzor, koji je u punoj primeni od aprila prošle godine.

Privrednici ocenjuju da ukidanje nelojalne konukrencije mora da bude težište na putu smanjenja sive ekonomije na zacrtanih  26 odsto. Sa 6.500 inspektora, u odnosu na broj stanovnika, Srbija je za trećinu ispod evropskih normi. Samim tim jasno je da ni kontrola svih registrovanih i neregistrovanih firmi ne može biti u potpunosti efikasna, ali je nesporno da je u protkelih nešto više od godinu dana kontrola znatno bolja i da je rezultirala brojnim radnim mestima koje su dobili radnici zatečeni u radu na crno.  Od 250.000 kontrola, koliko je obavljeno od aprila prošle godine, 2,5 odsto odnosilo se na neregistrovane firme , čak i one koje rade u stanovima.

Prema rezultatima ankete među privrednicima koju je sprovela Privredna komora Srbije  zapošljavanje radnika na crno – 20,75 odsto i prijavljivanje radnika na minimalnu zaradu – 16,46 odsto , najčešći su pojavni oblici sive ekonomije i nelojalne konkurencije.

Rada na sivo ima u skoro svim delatnostima

U planu Inspektorata za rad, kao organa uprave u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za ovu godinu navedeno je suzbijanje rada na crno, smanjenje broja povreda radno-pravnih instituta iz oblasti radnih zakona, suzbijanje sive ekonomije prevođenjem neristrovanih subjekata u legalne tokove  i drugo...

Gotovo da nije bilo meseca tokom ove godine u kojem Inspektorat za rad nije saopštavao o broju otkrivenih radnika na crno u skoro svim delatnostima u Srbiji, ukazujući tako da postoje mnogo visokorizične delatnosti  - od građevinarstva, hemijske industrije, poljoprivrede do usluga.

LJ. Malešević