Kupovina stanova bolja od štednje i slamarica

Naime, građani Srbije sve više kupuju stanove, a oni koji to čine, sve češće nekretnine kupuju za gotov novac. Moglo bi se reći da, kao što se nekad, kao vid štednje, kupovao građevinski materijal i time vrednost uloženog novca najviše čuvala ili se ulaganje i oplodilo, sada oni koji imaju novac, kupovinom stana rade isto i zapravo investiraju. To potvrđuje i to što u poslednje vreme raste broj onih koji stanove kupuju za gotov novac, a sve manje je onih koji za to koriste pozajmicu od banke, odnosno tek svaki peti kupac stan kupuje na kredit. Razlozi za to su niske kamatne stope na kredite i gotovo nepostojeće kamate na štednju.

Po rečima vlasnika novosadske agencije „Bombiks nekretnine” Jovice Plavšića, na koji način će neko kupiti stan zavisi od mnogo faktora – od veličine stana, kupovne moći…, ali je izvesno da u poslednje vreme ima mnogo onih koji stan kupuju za gotov novac, kao investiciju – bilo radi rentiranja ili kasnije prodaje. 

U odnosu na raniji period, kada su zbog povoljnih kamatnih stopa mnogi novac polagali na štednju u banke, sada ih sve više, zbog promenjenih uslova, investira u kupovinu stana, kaže Plavšić.

Naime, dodaje, u bankama je u poslednjih nekoliko godina drastično opala kamata na štednju – s oko tri i četiri odsto na daleko ispod jednog procenta – i na tom polju više nema računice i zato su mnogi odlučili da novac ulože u kupovinu stana.

Po njegovim rečima, oni koji kupuju stanove kao investiciju, najčešće se odlučuju za nekrentinu u većim gradovima – Beogradu, Novom Sadu, ili u mestima u njihovoj blizini. 

Cena kvadratnog metra stana u većim gradovima je viša, ali u njima je i veći inters za njihovu kupovinu ili rentiranje. Zbog velike potražnje za stanovima, poslednjih godina na tržištu nekretnina primetan je blagi trend rasta cena, i to pre svega u većim gradovima, a pošto se ne očekuje pad cena nekretnina, sve više onih koji imaju novac spremno je da ulaže u kupovinu stanova u njima. To je i te kako vidljivo jer je potražnja za stanovima u Novom Sadu velika, dobra je i u Zrenjaninu, zbog blizine Novog Sada, kao i u Pančevu, zbog blizine Beograda, dok se veoma malo prodaju stanovi u Kikindi, Vršcu, Somboru, Kuli..., ukazuje Plavšić.

Stanovi se, naravno, prodaju i na kredit, a prilikom odluke da se stambeno pitanje reši uz pomoć bančine pozajmice, izuzetno je važna visina kamatne stope, koja je sada daleko povoljnije nego ranije.

Kamatna stopa na stambene kredite sada je niža nego ranije i umesto sedam i više procenata, sada je oko dva odsto. To je značajno manje opterećenje i razlog da se mnogi, pre svega mladi bračni parovi, odluče da na taj način kupe stan, kaže Jovica Plavšić. 

Kako je dodao, cene stanova zavise od lokacije i kvadrature, kao i vremena izgradnje. U Novom Sadu se više traže stanovi u novogradnji, a cena kvadratnog metra kreće se od oko 1.300 evra do oko 1.700. Kvadratni metar starijih stanova na pojedinim lokacijama, kao što su Stara Detelinara ili Satelit, košta oko 850 i 900 evra, dok se cena kvadrata na limanima retko kad spušta ispod 1.000 evra. Naš sagovornik ističe i da se, i pored različitih promena na tržištu nekretnina, malo toga promenilo kad su u pitanju najtraženji stanovi.

Najtraženiji su stanovi manje kvadrature – garsonjere, jednosobni i jednoiposobni stanovi od oko 40 kadrata, posebno oni koji su bliže centra grada, a veoma se dobro prodaju i stanovi čija površina prelazi 100 kvadratnih metara. Uvek su traženi elitni i visokokavlitetni stanovi na atraktivnim lokacijama, a najslabije se prodaju stanovi površine od 70 do 80 kvadrata, kaže Plavšić.

D. Mlađenović