Куповина станова боља од штедње и сламарица

Наиме, грађани Србије све више купују станове, а они који то чине, све чешће некретнине купују за готов новац. Могло би се рећи да, као што се некад, као вид штедње, куповао грађевински материјал и тиме вредност уложеног новца највише чувала или се улагање и оплодило, сада они који имају новац, куповином стана раде исто и заправо инвестирају. То потврђује и то што у последње време расте број оних који станове купују за готов новац, а све мање је оних који за то користе позајмицу од банке, односно тек сваки пети купац стан купује на кредит. Разлози за то су ниске каматне стопе на кредите и готово непостојеће камате на штедњу.

По речима власника новосадске агенције „Бомбикс некретнине” Јовице Плавшића, на који начин ће неко купити стан зависи од много фактора – од величине стана, куповне моћи…, али је извесно да у последње време има много оних који стан купују за готов новац, као инвестицију – било ради рентирања или касније продаје. 

У односу на ранији период, када су због повољних каматних стопа многи новац полагали на штедњу у банке, сада их све више, због промењених услова, инвестира у куповину стана, каже Плавшић.

Наиме, додаје, у банкама је у последњих неколико година драстично опала камата на штедњу – с око три и четири одсто на далеко испод једног процента – и на том пољу више нема рачунице и зато су многи одлучили да новац уложе у куповину стана.

По његовим речима, они који купују станове као инвестицију, најчешће се одлучују за некрентину у већим градовима – Београду, Новом Саду, или у местима у њиховој близини. 

Цена квадратног метра стана у већим градовима је виша, али у њима је и већи интерс за њихову куповину или рентирање. Због велике потражње за становима, последњих година на тржишту некретнина приметан је благи тренд раста цена, и то пре свега у већим градовима, а пошто се не очекује пад цена некретнина, све више оних који имају новац спремно је да улаже у куповину станова у њима. То је и те како видљиво јер је потражња за становима у Новом Саду велика, добра је и у Зрењанину, због близине Новог Сада, као и у Панчеву, због близине Београда, док се веома мало продају станови у Кикинди, Вршцу, Сомбору, Кули..., указује Плавшић.

Станови се, наравно, продају и на кредит, а приликом одлуке да се стамбено питање реши уз помоћ банчине позајмице, изузетно је важна висина каматне стопе, која је сада далеко повољније него раније.

Каматна стопа на стамбене кредите сада је нижа него раније и уместо седам и више процената, сада је око два одсто. То је значајно мање оптерећење и разлог да се многи, пре свега млади брачни парови, одлуче да на тај начин купе стан, каже Јовица Плавшић. 

Како је додао, цене станова зависе од локације и квадратуре, као и времена изградње. У Новом Саду се више траже станови у новоградњи, а цена квадратног метра креће се од око 1.300 евра до око 1.700. Квадратни метар старијих станова на појединим локацијама, као што су Стара Детелинара или Сателит, кошта око 850 и 900 евра, док се цена квадрата на лиманима ретко кад спушта испод 1.000 евра. Наш саговорник истиче и да се, и поред различитих промена на тржишту некретнина, мало тога променило кад су у питању најтражењи станови.

Најтраженији су станови мање квадратуре – гарсоњере, једнособни и једноипособни станови од око 40 кадрата, посебно они који су ближе центра града, а веома се добро продају и станови чија површина прелази 100 квадратних метара. Увек су тражени елитни и висококавлитетни станови на атрактивним локацијама, а најслабије се продају станови површине од 70 до 80 квадрата, каже Плавшић.

Д. Млађеновић