Kupovina iz fotelje pomogla srpskoj privredi u krizi

Naime, tokom vanrednog stanja gotovo sve radnje bile su zatvorene a valjalo je poslovati, pa je porastao broj onih koji su ponudili prodaju putem interneta.

Upravo to je bilo tema onlajn panela „Trendovi elektronske trgovine u Srbiji – e-komerc kao ključ uspeha u novim vremenima” u organizaciji Srpske asocijacije menayera, na kojem je istaknuto da elektronska trgovina ima potencijal, te da se tokom pandemije pokazalo koliko je taj segment važan u poslovanju. Ukazano je na to da mala i srednja preduzeća povećavaju svoj bilans uspeha 30 odsto ukoliko imaju e-prodavnice, da je kvalitet usluge e-trgovine sve bolji i da kupci imaju sve više poverenja u taj način kupovine

E-trgovina pokazuje značajan rast i potencijal, ali prostora za razvoj ima i važno je da se podstiču pozitivni trendovi u toj oblasti, rekla je državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.

U prethodne tri godine, dodala je, vrednost realizovanih transakcija u e-komercu porasla je 300 odsto, tokom vanrednog stanja zabeležen je rast e-trgovine od 50 pa do čak 300 odsto, a nakon njegovog ukidanja rast od oko 100 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Rast e-trgovine će se sigurno nastaviti, kako zahvaljujući redovnim i novim e-kupcima, tako i zahvaljujući trgovcima koji sve više otvaraju onlajn kanale prodaje, kazala je Matić.

Po istraživanju USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj jasno je potvrđeno da je stopa rasta kompanija koje imaju veb-šop i e-komerc kao opciju znatno veća od prosečnog rasta kompanija u Srbiji, odmah iza rasta kompanija koje su i izvoznici i imaju opciju onlajn kupovine.

Ogromna većina smatra da je e-komerc bitan i da će rasti i globalno i u Srbiji, rekla je direktorka tog projekta Dragana Stanojević.

Prema njenim rečima, put ka digitalnoj ekonomiji bio je dobar, nužan i neizbežan i pre pandemije, a nova pravila su ga učinili hitnijim.

Uz rast e-trgovine, mnogo je važnije to što su kupci probali da kupuju onlajn, preživeli su i ostali tu s nama, rekla je predsednica E-komerc asocijacije Srbije Zorana Milidrag.

E-komerc možemo, dodala je, uporediti s rudnikom: mora se ući u dubinu, raditi na procesima, digitalnoj transformaciji, timovima, partnerima, u smislu digitalnih platformi, kao i u segmentu plaćanja i logistike.

E-komerc nam se uveliko dešava i na svima nama je da se procenti povećaju, kazala je Milidrag.

„Mikroelektronika” izvozi oko 99,8 odsto svojih proizvoda i prodaje ih u 140 država, a po rečima generalnog direktora Nebojše Matića, kompletan proces e-komerca je transparentan.

Oko 50 odsto proizvoda prodajemo onlajn i 50 odsto preko distributera, rekao je Matić.

Kako je dodao, onlajn prodaja je integrisana u naš poslovni model, a među prvima smo, još 2000. godine, imali e-prodaju, koja tada praktično nije postojala.

Zahvaljujući onlajn poslovanju, mi smo i tokom pandemije radili, proizvodili i prodavali. Kada je o sigurnosti reč, naša praksa pokazuje da smo za svih 15 godina imali samo pet prevara, kazao je Matić.

Više od trećine ispitanih privrednika smatra da je okretanje digitalnim solucijama, naročito e-komerc rešenjima, izuzetno bitno za oporavak, preživljavanje i bolje podnošenje posledica pandemije. Iako postoji problem nedostatka informacija i na strani privrede i na strani potrošača, vetar u leđa ideji da e-komerc postane ključ za rast privrede u Srbiji su i dobra iskustva privrede, kao i kupaca, navela je Stanojević.

Zbog predrasuda i nepoverenje građana u e-trgovinu, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je, u saradnji s USAID-om, izdalo vodiče za e-trgovinu, koji otklanjaju sumnje u onlajn trgovinu. Jedna od glavnih poruka je da postoji razlika kad se kupuje onlajn kod registrovanih prodavnica, u odnosu na kupovinu kod nepoznatih prodavaca.

Nesporno je da je prelazak na digitalno poslovanje ubrzan i neophodan, rekao je direktor poslovnog razvoja za tržišta Zapadnog Balkana u kompaniji „Masterkard” Nikola Mehandžić.

Kako je dodao, da bi se izbegao rizik da novčani tokovi završe u sivoj zoni, potrebna je veća saradnja javnog i privatnog sektora, kao i osmišljavanje podsticaja koji će dodatno pogurati bezgotovinsko poslovanje.

Važno je paralelno se fokusirati na sve učesnike u platnom sistemu jer je lanac uvek jak onoliko koliko i njegova najslabija karika, poručio je Mehandžić.

D. Mlađenović