Куповина из фотеље помогла српској привреди у кризи

Наиме, током ванредног стања готово све радње биле су затворене а ваљало је пословати, па је порастао број оних који су понудили продају путем интернета.

Управо то је било тема онлајн панела „Трендови електронске трговине у Србији – е-комерц као кључ успеха у новим временима” у организацији Српске асоцијације mеnayеra, на којем је истакнуто да електронска трговина има потенцијал, те да се током пандемије показало колико је тај сегмент важан у пословању. Указано је на то да мала и средња предузећа повећавају свој биланс успеха 30 одсто уколико имају е-продавнице, да је квалитет услуге е-трговине све бољи и да купци имају све више поверења у тај начин куповине

Е-трговина показује значајан раст и потенцијал, али простора за развој има и важно је да се подстичу позитивни трендови у тој области, рекла је државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић.

У prеthodnе три године, додала је, вредност реализованих трансакција у е-комерцу порасла је 300 одсто, током ванредног стања забележен је раст е-трговине од 50 па до чак 300 одсто, а након његовог укидања раст од око 100 одсто у односу на исти период prеthodnе године.

Раст е-трговине ће се сигурно наставити, како захваљујући редовним и новим е-купцима, тако и захваљујући трговцима који све више отварају онлајн канале продаје, казала је Матић.

По истраживању УСАИД-овог Пројекта сарадње за економски развој јасно је потврђено да је стопа раста компанија које имају веб-шоп и е-комерц као опцију знатно већа од просечног раста компанија у Србији, одмах иза раста компанија које су и извозници и имају опцију онлајн куповине.

Огромна већина сматра да је е-комерц битан и да ће расти и глобално и у Србији, рекла је директорка тог пројекта Драгана Станојевић.

Према њеним речима, пут ка дигиталној економији био је добар, нужан и неизбежан и пре пандемије, а нова правила су га учинили хитнијим.

Уз раст е-трговине, много је важније то што су купци пробали да купују онлајн, преживели су и остали ту с нама, рекла је председница Е-комерц асоцијације Србије Зорана Милидраг.

Е-комерц можемо, додала је, упоредити с рудником: мора се ући у дубину, радити на процесима, дигиталној трансформацији, тимовима, партнерима, у смислу дигиталних платформи, као и у сегменту плаћања и логистике.

Е-комерц нам се увелико дешава и на свима нама је да се проценти повећају, казала је Милидраг.

„Микроелектроника” извози око 99,8 одсто својих производа и продаје их у 140 држава, а по речима генералног директора Небојше Матића, комплетан процес е-комерца је транспарентан.

Око 50 одсто производа продајемо онлајн и 50 одсто преко дистрибутера, рекао је Матић.

Како је додао, онлајн продаја је интегрисана у наш пословни модел, а међу првима смо, још 2000. године, имали е-продају, која тада практично није постојала.

Захваљујући онлајн пословању, ми смо и током пандемије радили, производили и продавали. Када је о сигурности реч, наша пракса показује да смо за свих 15 година имали само пет превара, казао је Матић.

Више од трећине испитаних привредника сматра да је окретање дигиталним солуцијама, нарочито е-комерц решењима, изузетно битно за опоравак, преживљавање и боље подношење последица пандемије. Иако постоји проблем недостатка информација и на страни привреде и на страни потрошача, ветар у леђа идеји да е-комерц постане кључ за раст привреде у Србији су и добра искуства привреде, као и купаца, навела је Станојевић.

Због предрасуда и неповерење грађана у е-трговину, Министарство трговине, туризма и телекомуникација је, у сарадњи с УСАИД-ом, издало водиче за е-трговину, који отклањају сумње у онлајн трговину. Једна од главних порука је да постоји разлика кад се купује онлајн код регистрованих продавница, у односу на куповину код непознатих продаваца.

Неспорно је да је прелазак на дигитално пословање убрзан и неопходан, рекао је директор пословног развоја за тржишта Западног Балкана у компанији „Мастеркард” Никола Механџић.

Како је додао, да би се избегао ризик да новчани токови заврше у сивој зони, потребна је већа сарадња јавног и приватног сектора, као и осмишљавање подстицаја који ће додатно погурати безготовинско пословање.

Важно је паралелно се фокусирати на све учеснике у платном систему јер је ланац увек јак онолико колико и његова најслабија карика, поручио је Механџић.

Д. Млађеновић