Krila vetrenjačama slomili vetrovi modernih mlinova

Nekada su se u vojvođanskoj ravnici moćnim krilima šepurile 282 vetrenjače, od kojih je ostalo svega 11. Krila vetrenjačama slomili su novi mlinovi, a nestale su i suvače, mlinovi na konjski pogon. Od 252 suvače, koliko je bilo mlinova na konjski pogon samo u Velikokikindskom dištriktu 1847. godine, opstala je kao etnografski objekat, deo narodne graditeljske baštine od neprocenjivog značaja, kao jedno od prepoznatljivih obejelžja najvećeg grada na severu Banata.

Za gradnju vetrenjača korišćeni su čerpić i cigla. Za podizanje jedne vetrenjače korišćeno je 200.000 do 500.000 cigala, a najkvalitetnija drvena građa od oko tridesetak kubika, koliko treba za jednu, dovožena je sa Karpata. Među vetrenjačama koje odolevaju zubu vremena u najvećem sjaju je ona u Bečeju, koja više ne melje žito i kukuruz jer ju je sadašnji vlasnik pretvorio u ekskluzivni ugostiteljski lokal „Don Kihot“. Ima u tome simbolike, jer zalaganje za očuvanje vetrenjača “Vojvođanskih divova”, kako su ih nekada iz poštovanja zvali, zaista je donkihotovsko.  Ostale vetrenjače se nalaze u Gospođincima, Čurugu, Melencima, Belom Blatu, Bačkoj Topoli, Oromu, Obornjači, Subotici, Karađorđevu i Gunarošu, dok se u Sremu zadržala jedino u grbu sela Vojke.

Vetrenjača u Oromu, na severu Bačke, i suvača u Kikindi, na severu Banata, našle su se na “Putu mlinova”  projekta prekogranične saradnje “Mlinovi koji melju, putevi koji spajaju”, koji se realizuje u okviru donatorskog programa Interreg - IPA-CBC Mađarska-Srbija. Ukupna vrednost projekta je 514.852 evra, od čega Evropska unija sufinansira 437.624 evra.

Vodeći partner u realizaciji projekta je Muzej Kiškun iz Kišhunfeleđhaze (Mađarska), od partnera iz severnog susedstva sa kojima se saradnja odvija pod motom “Dobri susedi stvaraju zajedničku budućnost” uključeni su Istorijski memorijalni park Opustaser i grad Hodmezevašarhej, a na prekograničnom tematskom putu pod znakom mlinova i vetrenjača sa naše strane su partneri Mesna zajednica Orom iz kanjiške opštine i Narodni muzej Kikinda. Udeo MZ Orom i Narodnog muzeja Kikinda u ovom projektu je 101.852 evra od čega je 85 posto donacija iz EU.

Vetrenjača “Bajus” u Oromu izgrađena je 1869. godine od cigle, a pokretala se uz pomoć ogromnih drvenih greda i vetra. Radila je sve do šezdesetih godina prošlog veka, nakon čega je prepuštena zubu vremena, a okolni salaši su porušeni. Bilo je pokušaja mesnih lovaca da joj oni daju novi sadržaj u funkciji lovnog turizma, pa je 1986. urađen plan za revitalizaciju, međutim, zbog nedostatka novca radovi nisu završeni.

U blizini vetrenjače se nalazi bazen za kupanje, hipodrom i prostor za razna događanja u letnjoj sezoni, a pošto je prešla u vlasništvo MZ Orom, poslednjih nekoliko godina se radi na infrastrukturnom uređenju prostora oko vetrenjače. Tu je već šest godina zaredom trećeg vikenda u avgustu priređivan međunarodni “Malom festival” ili  “Festival vetrenjača” na kome se okuplja više hiljada mladih iz naše zemlje i okruženja, a održavaju se i kreativni stvaralački kampovi.

Predsednik MZ Orom Robert Leko kaže da je prošle godine najviše urađeno kada je nabavljena oprema bitna za organizovanje manifestacija. Učesnici volonterskog kampa izgradili su terasu za letnja dešavanja, započeti su i radovi na uređenju kuhinje na otvorenom od ekoloških materijala, nabavljena je mobilna drvena ograda od 600 metara za potrebe organizovanja manifestacija. Kupljena je i kompletna profesionalna oprema za ozvučenje, a upravo je završena izgradnja dva mokra čvora sa toaletima i tuševima…

- Sve aktivnosti i uloga MZ Orom u ovom projektu su vezani za turističke ambicije našeg mesta, da stvorimo jedan prijatan, primamljiv i održiv ambijent pored objekta vetrenjače - naglašava Robert Leko, dodajući da će se ovih dana nastaviti sa pošumljavanjem ovog kompleksa.

Kikindska suvača je sagrađena 1899. godine i jedini je sačuvani mlin na konjski pogon u Srbiji, a u Evropi su sačuvane još po jedna suvača u Sarvašu (Mađarska) i Otoku (Hrvatska). Suvače su građene pre vetrenjača, pa ih je u Kikindi 1847. bilo 51, a u tadašnjem Velikokikindskom dištriktu pet puta više. U suvaču koja je sačuvana je svojevremeno prenet stari mehnizam kupljen u Padeju i do Drugog svetskog rata je bila u vlasništvu lokalnih zadrugara, a pred početak rata prodata je Nemcu Gašparu Krimeru. Prestala je sa radom 1945. kada je nacionalizovana. Veliko kolo u suvači su pokretali upregnuti konji, najmanje jedan i najviše pet, a par konja je za jedan sat mogao da samelje 100 kilograma žita.

Narodni muzej Kikinda sredstva iz ovog projekta koristi za priključke struje, vode i kanalizacije, a projektom je predviđena izgradnja objekta manjih dimenzija u dnu dvorišta. Suvača je svojevrsni spomenik narodnog graditeljstva i ima status nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, pa će se urediti mlinarova soba, planira se restauracija kompletnog drvenog mehanizma suvače, ali i svih ostalih drvenih delova… 

Cilj projekta prekogrnaične saradnje je da se stvori zanimljiva međunarodna ruta, s akcentom na sačuvane i rehabilitovane mlinove, pa se u dvorištu Muzeja Kiškun u Kiškunfeleđhazi revitalizuje vetrenjača, a na obnovi vetrenjača se radi i na prostoru Istorijsko memorijalnog parka Opustaser u Mađarskoj.

Tekst i foto: Milorad Mitrović