Kapor: Ne može samo poskupljenje struje da pomogne EPS-u

Takođe, smatra da je neophodno da se procesuiraju svi odgovorni za štetu nastalu u EPS-u.



Kapor je dodao da struktura EPS-a u smislu da postane akcionarsko društvo može da se desi preko noći "samo na papiru".



"Preko noći da se promeni struktura EPS-a može samo na papiru, ali da bi akcionarsko društvo to stvarno bilo treba da ima neke akcije na berzi i onda možemo da kažemo da funkcioniše kao da je to to i da na taj način može da se razmišlja o budućnosti, da se dokapitalizuje i tako dalje", rekao je Kapor Tanjugu.



On je dodao da bi trebalo da se nadležni u Srbiju osvrnu na to šta su druge države uradile, u kojim državama određene stvari funkcionišu bolje kao i da bi Srbija trebala da se prilagodi nekim svojim okolnostima.



"Mi treba da se prilagodimo u skladu sa nekim našim okolnostima. Postoji tendencija da se ide ka privatizaciji preduzeća i da se takmiče na tržištu i da ponude kupcima što bolji proizvod i da imaju što manju cenu, ali to naravno zahteva da imamo i nezavisna regulatorna tela", rekao je Kapor.



Što se najavljenog poskupljenja struje tiče on je dodao da bi osim traženja rešenja kod drugih država, druga važna stvar zakon o socijalnim kartama koji je usvojen ove godine.



"Drago mi je što je ovde napokon donet Zakon o socijalnim kartama, koji je počeo da se primenjuje od marta ove godine. Međutim i tu imamo velikih problema i mnoge stvari se rade u hodu, a imamo između 250.000 i 300.000 domaćinstava, po Fiskalnom savetu, koji zaslužuju subvenciju za električnu energiju", rekao je Kapor.



On je zaključio da je važno političko pitanje i zaštita životne sredine, odnosno dekarbonizacija EPS-a o kojoj se govori ali da postoji mnogo rešenja o kojima se ne govori i kojima se, kako je rekao, niko ne bavi.



"Ima mnogo idejnih rešenja koja su dugo u opticaju, a ja ne vidim da se nešto po tom pitanju radi. Recimo Vojvodina ima komparativnu prednost u odnosu na Evropu u vezi sa biomasom. Ja bih voleo da vidim jednu veliku elektranu na biomasu kao što je recimo ima Poljska. Onda recimo ne koristimo toplu vodu, otpadnu vodu iz naših termoelektrana za grejanje domaćinstava. Mi to ne radimo, a cela jedna ruska oblast se greje na takav način. Sad imaju toplotne pumpe od 150 megavata toplotne pumpe ogromne snage to su nova tehnološka dostignuća koja mogu u mnogome da poboljšaju energetsku efikasnost. Da ne pričamo o vodoniku, budućnosti vodonika, o fuzionim elektranama i tako dalje", rekao je Kapor.



On je rekao da kada je reč o izgradnji nuklearnih elektrana, u Srbiji nema stručnih kadrova, kao i da još uvek postoji zakonska zabrana da se Srbija bavi time.



Savetnik za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija ocenio je u izjavi za Tanjug da je za EPS najvažnije dugoročno planiranje, kako bi taj sistem da dođe do toga da postane akcionarsko društvo i privuče strane investicije.



"Mi imamo prvenstveno problem, kao država za jedan veliki sistem kao EPS morate da imate dugoročne planove, kako bi mogli da izvučete prioritete za naredne godine. Kod nas ne postoji ta kategorija u ekonomiji, dugoročno planiranje, a energetika je naročito osetljiva na to", rekao je Bušatlija Tanjugu.



Kaže da bi bilo "prirodno" da EPS postane akcionarsko društvo, ali da se boji da bi taj potez značio više autonomije u odlučivanju i da na taj način ne bi morali da poštuju zakone koji ih obavezuju na stvari kao što je prikupljanje ponuda, raspisivanje tendera, već da imaju poslovnu politiku sprovode.



Bušatlija je, takođe, dodao da bi prelazak EPS-a iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo moglo da bude rešenje za oporavak, ali i da je taj put "trnovit".



"To bi trebao da bude put, ali je on trnovit. Vi ne možete otići sutra u APR i reći mi smo sad a.d. I niste ništa postigli, samo ste promenili statut. Mora prvo da se analizira šta se radilo i kako je uopšte opstajalo poslednjih 20 godina, tako bi se dobila jasna slika. Tada govorimo o suštinskoj transformaciji, o promeni strukture", rekao je Bušatlija.



Kako kaže, EPS je firma u koju se u poslednjih 20 godina nije investirala.



Zaključio je da su pre svega potebni dugoročni planovi koji bi bili predstavljeni budućim investitorima, jer u suprotnom, kako je kazao "niko neće doći da uloži novac u nešto što je u lošem stanju i nema dugoročne planove".