Капор: Не може само поскупљење струје да помогне ЕПС-у

Такође, сматра да је неопходно да се процесуирају сви одговорни за штету насталу у ЕПС-у.



Капор је додао да структура ЕПС-а у смислу да постане акционарско друштво може да се деси преко ноћи "само на папиру".



"Преко ноћи да се промени структура ЕПС-а може само на папиру, али да би акционарско друштво то стварно било треба да има неке акције на берзи и онда можемо да кажемо да функционише као да је то то и да на тај начин може да се размишља о будућности, да се докапитализује и тако даље", рекао је Капор Танјугу.



Он је додао да би требало да се надлежни у Србију осврну на то шта су друге државе урадиле, у којим државама одређене ствари функционишу боље као и да би Србија требала да се прилагоди неким својим околностима.



"Ми треба да се прилагодимо у складу са неким нашим околностима. Постоји тенденција да се иде ка приватизацији предузећа и да се такмиче на тржишту и да понуде купцима што бољи производ и да имају што мању цену, али то наравно захтева да имамо и независна регулаторна тела", рекао је Капор.



Што се најављеног поскупљења струје тиче он је додао да би осим тражења решења код других држава, друга важна ствар закон о социјалним картама који је усвојен ове године.



"Драго ми је што је овде напокон донет Закон о социјалним картама, који је почео да се примењује од марта ове године. Међутим и ту имамо великих проблема и многе ствари се раде у ходу, а имамо између 250.000 и 300.000 домаћинстава, по Фискалном савету, који заслужују субвенцију за електричну енергију", рекао је Капор.



Он је закључио да је важно политичко питање и заштита животне средине, односно декарбонизација ЕПС-а о којој се говори али да постоји много решења о којима се не говори и којима се, како је рекао, нико не бави.



"Има много идејних решења која су дуго у оптицају, а ја не видим да се нешто по том питању ради. Рецимо Војводина има компаративну предност у односу на Европу у вези са биомасом. Ја бих волео да видим једну велику електрану на биомасу као што је рецимо има Пољска. Онда рецимо не користимо топлу воду, отпадну воду из наших термоелектрана за грејање домаћинстава. Ми то не радимо, а цела једна руска област се греје на такав начин. Сад имају топлотне пумпе од 150 мегавата топлотне пумпе огромне снаге то су нова технолошка достигнућа која могу у многоме да побољшају енергетску ефикасност. Да не причамо о водонику, будућности водоника, о фузионим електранама и тако даље", рекао је Капор.



Он је рекао да када је реч о изградњи нуклеарних електрана, у Србији нема стручних кадрова, као и да још увек постоји законска забрана да се Србија бави тиме.



Саветник за развој и инвестиције Махмуд Бушатлија оценио је у изјави за Танјуг да је за ЕПС најважније дугорочно планирање, како би тај систем да дође до тога да постане акционарско друштво и привуче стране инвестиције.



"Ми имамо првенствено проблем, као држава за један велики систем као ЕПС морате да имате дугорочне планове, како би могли да извучете приоритете за наредне године. Код нас не постоји та категорија у економији, дугорочно планирање, а енергетика је нарочито осетљива на то", рекао је Бушатлија Танјугу.



Каже да би било "природно" да ЕПС постане акционарско друштво, али да се боји да би тај потез значио више аутономије у одлучивању и да на тај начин не би морали да поштују законе који их обавезују на ствари као што је прикупљање понуда, расписивање тендера, већ да имају пословну политику спроводе.



Бушатлија је, такође, додао да би прелазак ЕПС-а из јавног предузећа у акционарско друштво могло да буде решење за опоравак, али и да је тај пут "трновит".



"То би требао да буде пут, али је он трновит. Ви не можете отићи сутра у АПР и рећи ми смо сад а.д. И нисте ништа постигли, само сте променили статут. Мора прво да се анализира шта се радило и како је уопште опстајало последњих 20 година, тако би се добила јасна слика. Тада говоримо о суштинској трансформацији, о промени структуре", рекао је Бушатлија.



Како каже, ЕПС је фирма у коју се у последњих 20 година није инвестирала.



Закључио је да су пре свега потебни дугорочни планови који би били представљени будућим инвеститорима, јер у супротном, како је казао "нико неће доћи да уложи новац у нешто што је у лошем стању и нема дугорочне планове".