Jovanov: Zadruge postale traženi poslovni partneri

U zadrugarstvu nikada nije bilo lako raditi, bilo je lutanja i opstrukcija, do­duše bilo je lepih i neprijatnih trenutaka, ali u poslednje tri-četiri godine zadrugarstvo je dobilo mesto koje mu pripada, izjavio je predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov. U razgovoru za naš list Jovanov je konstatovao da je zadrugarstvo u prethodnom periodu polako ali sigurno zauzimalo svoje mesto, mada je to trebalo da se postigne mnogo ranije.

- Sada s ponosom možemo reći da od 406 aktivnih zadruga na prostoru Vojvodine, oko 60 su se izdvojile kao izuzetno kva­litetne. Mada se iduće godine navršava 175 godina zadrugarstva u Vojvodini, što govori o zavidnoj tradiciji koje ono ima, ali u stvarnom životu duga tradicija nije značajno pomogla jer je bilo mnogo turbulencija, dok konačno nismo stigli do jedne ravni koja je dobra pozicija za budućnost zadrugarstva - naglašava Jovanov, dodajući da kada je pre skoro deceniju i po postao predsednik Zadružnog saveza Vojvodine situacija bila znatno složenija.  

- Najveća ograničenja za po­ložaj zadrugarstva u prethodnom periodu bila su zbog izostanka podrške države. Shvatili smo da moramo biti njeni saradnici ali i da nam država mora nešto vratiti, da bi zadruge postale oslonac u razvoju poljoprivrede i sela. Primera radi, neshvatljivo je da smo veoma dugo čekali na kvalitetan Zakon o zadrugama, da bi ga konačno dobili 30. decembra 2015. godine i stupio na snagu početkom naredne godine. Ovaj Zakon o zadrugama je više nego značajan jer su pre njegovog usvajanja zemljoradničke zadruge imale velike teškoće u radu. To se najviše ogledalo u nerešenoj imovini i tek sada su stale rame uz rame sa ostalim privrednim subjektima, što je trebalo da se desi mnogo ranije - ukazao je Jovanov.

U Zadružnom savezu Vojvodine, prema rečima našeg sagovornika. smatraju da ni najbolje vojvođanske kompanije ne bi uspele da prežive velike turbulencije koje su preživele zadruge, koje su se u prošlosti transformisale u

kooperacije, pa se pridruživale poljoprivrednim kombinatima, da bi se potom nakon nekon vremena našle van tih sistema, primorane da se bore za svoj status, a takođe i za zadružnu imovinu.

- Trudili smo se da kroz praktičan život pokažemo zna­čaj za­družnog sektora u Vojvodini i Srbiji. Zadrugarstvo tek sada dobija težinu jer se svi na neki način vraćamo selu. Onog trenutka kada se oglasila država i pružila mogućnost zadrugama da raspolažu svojom imovinom, odnosno kada je druš­tvena svojina pretvorena u zadružnu, stavljena je tačka na težak period koji je sada iza nas - konstatuje Jovanov. 

Ipak, u Zadružnom savezu Vojvodine još nisu u potpunosti zadovoljni pozicijom koje zadrugarstvo zauzima, pre svega kada je u pitanju prelaska društvene u zadružnu imovinu, jer neki katastri, posebno u Južno­bačkom okrugu, nisu posao odradili do kraja tako da još 15 odsto zadruga čekaju da se taj postupak završi.

- Recimo, kod davanja državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup zadruge u tom segmentu nisu dovoljno ispoštovane, što mislim da nije uredu - predočava Jovanov. -Nisu beznačajni ni problemi koji se javljaju u postupku restitucije. Država zajedno sa zadrugama mora da pronađe modele kojima bi stimulisala mlade, školovane ljude da ostanu u svojim sredinama, da tu zasnivaju porodice i u njima imaju kvalitetan život...

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo sa Vukom Radojevićem na čelu, podseća Jovanov, tražio je od Zadružnog saveza Vojvodine konkretnu analizu o tome u kolikoj meri zemljoradničke zadruge pune republički budžet.

- Dokumentovali smo da je reč o značajnim sredstvima kao i da su za uzvrat one dobijale jako malo novca. Pre tri godine država je na republičkom i na pokrajinskom nivou uključila zadruge u različite konkursne linije kojima one mogu da dođu i do bespovratnih sredstava, što je itekako bitno jer su zadruge ključni subjekti u malim sredinama, za život u selima. Ne postoji napredak u selu ako u njemu ne postoji dobra zemljoradnička zadruga, za šta ima mnogo primera.

Izdvojio bih Zemljoradničku zadrugu „Mrkšićevi salaši“ iz Srpskog Itebeja, sela sa oko 2.000 stanovnika od kojih je 367 zaposleno u ovoj zadruzi. Selo je živo i razvija se upravo zahvaljujući zadruzi. Uspešne su zadruge poput onih u Kleku, Karavukovu, Bačkom Gračacu, Beški, Bačkom Petrovom Selu, Martonošu, Lukićevu i drugim selima. Za zadrugarstvo je pozitivno vreme i sada moramo to da iskoristimo - smatra Jovanov.

Da su zadruge neophodne kao podrška poljoprivrednim gazdinstvima, posebno staračkim i onim sa manjim posedima, pokazalo se i za vreme vanrednog stanja zbog epidemije korone, kada su pritekle u pomoć tako da njive nisu ostale neobrađene, a povrh toga pojedine zadruge su pomogle ustanove zdravstvene i socijalne zaštite.

- Velike kompanije najčešće nemaju sluha za potrebama staračkih poljoprivrednih gazdinstava i za socijalne probleme građana. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od 1.800.000 hektara u Vojvodini, zadruge zajedno sa zadrugarima i svojim kooperantima kontrolišu 87,7 odsto površina, dok su preostale su u rukama velikih poljoprivrednih kompanija - ukazuje Jovanov.

Povezivanje zadruga sa domaćim institucijama i sektorom finansija jedno vreme nije bilo ni malo jednostavno, jer zadružni sektor nije imao pravi kredibilitet.

- Gubitaši su se tada poredili sa zemljoradničkim zadrugama, a mi u Zadružnom savezu Vojvodine smo se uvek rukovodili vizijom da zadruge zaslužuju sasvim drugačiji tretman od strane države. Dug je to put koji smo prevalili da bi nam same institucije prilazile, a ove godine cela priča je zaokružena izuzetno kva­litetnom saradnjom sa privrednim subjektima iz državnog i privatnog sektora, sa mnogima smo potpisali protokole o sardnji. Postavili smo čvrst temelj za naše zadruge koje su sada tražene kao poslovni partneri - zaključio je Radislav Jovanov.     

        Milorad Mitrović