Izvozna šansa Srbije: Od softvera dve milijarde dolara godišnje

"Preduslov za to je da se zemlja fokusira na proces digitalne transformacije, i da se krene sa školovanjem mnogo većeg broja stručnjaka iz te oblasti, ali i kvalitetnijeg kadra", kaže Milutinović za Tanjug.Ogromna šansa Srbije je, prema njegovom mišljenju, u tome što smo kao "nacija nekako prirodno okrenuti ka nauci", i što je našoj najtalentovanijoj deci tehnologija privlačna, kao i sam poziv inženjera.



"To je činjenica na kojoj baziram optimizam, jer, ono što nas čeka kroz digitalnu transformaciju i četvrtu industrijsku revoluciju jeste to da će ogroman deo kreiranja vrednosti privrede doći od inženjera i ljudi koji se bave naukom", ističe Milutinović. 



Prema njegovim rečima, programi prekvalifikacije za IT kadar, koje je pokrenula vlada Srbije, generalno su dobra stvar, ali oni služe, kako kaže, da "praktično ublaže bol i problem koji nastaje time što se stvari menjaju jako brzo i što mi jednostavno nismo spremni" 



"Potrebno je, međutim, da delujemo poreventivno, da razmislimo gde svet ide i da danas pravimo poteze koji će nam za pet, 10 ili 20 godina doneti ogroman benefit".



Smatra da kroz 15 godina polovina današnjih zanimanja više neće postojati, a pojaviće se još toliko novih, koje danas ne možemo ni da zamislimo, zbog čega je neophodno da naše društvo bude spremno.



"Ako naša deca ili ljudi koji su danas radno sposobni ne budu spremni za ta neka nova zanimanja, oni neće imati šta da rade", upozorava Milutinović, čija je kompanija prošle godine prihodovala više od 75 miliona dolara i može da se pohvali saradnjom sa tri od pet najznačajnijih kompanija trenutno u svetu - Fejsbukom, Guglom i Eplom.



Dodaje da će se u budućnosti koja nas čeka, "društva koja su digitalno pismena i gde možda čak i pravnici znaju malo da programiraju, naći u poziciji da postanu dominantna u ekonomiji u narednih 20, 50 ili 100 godina". 



Zabrinjava ga alarmantan podatak da u Srbiji godišnje iškolujemo 2.000 diplomaca softvera ili nečega jako srodnog, dok su današnje potrebe verovatno više od 30.000 stručnjaka tog profila.



Problem je, kako dodaje, što je od tih 2.000 diplomaca gotovo nula onih koji su sposobni da inoviraju i prave proizvode, koji su globalno dominantni, jer jednostavno nemaju priliku da uče biznis i ne znaju kako da naprave proizvod.



Ipak, primećuje da u odnosu na pre deset godina, danas u Srbiji, prvenstveno u Beogradu i Novom Sadu, postoji solidan broj uspešnih priča koje su nastale oko softvera i koje su se nekim čudom dogodile.



Ilustrujući to čudo ličnim iskustvom, objašnjava da je - kada je doneo odluku da napusti dotadašnje, inače najbolje mesto za rad u tom trenutku u celoj Evropi i da 2010. osnuje Nordeus, zajedno sa dvojicom prijatelja - čitava njegova okolina, šira i uža, smatrala je takav korak suludim i ne naročito dobrim potezom.



“Osim problema mentaliteta...postojao je i ogroman problem nepostojanja ekosistema. Mi tada nismo poznavali nikoga ko je pokušavao nešto slično, odnosno da napravi biznis koji posluje praktično digitalno za ceo svet iz Srbije, što je umnogome otežavalo rešavanje čak i najednostavnijih problema, jer nemate koga da pitate kako da se reše, već praktično izmišljate ''toplu vodu''”, kaže Milutinović.



Prema njegovim rečima, pravni okvir Srbije je bio takav da ne razume biznis koji je inovativan, "a postojalo je nerazumevanje svih, i banaka i države, zbog čega je mnogo energije trošeno da se objasne proste stvari kao što je, na primer, da vam Epl uplaćuje novac za vaša digitalna dobra".



Srbija u to vreme nije bila na mapi ni Evrope, ni sveta kao mesto odakle je ovako neka stvar moguća da se uradi, što onda povlači razne probleme, kako da uspostavite saradnju sa partnerima.



“Danas situacija je nešto bolja, ali ne zahvaljujući tome što smo mi došli na mapu, nego što se pojavilo nekoliko uspešnih priča odavde koje su onda nekako inherentno nas stavile na mapu”, kaže Milutinović.



Nordeus, čija je igrica Top Eleven Football Manager postala broj jedan među Fejsbuk igrama, danas ima 173 zaposlena, a među njima je i oko 40 stranaca sa raznih meridijana, od Novog Zelanda do Kanade, koji sa porodicama žive u Beogradu.



“Razlog što su oni tu nije jedino taj što se mi doživljavamo kao globalna kompanija, pa je onda prirodno da imamo globalnu radnu snagu, nego je čak možda većim delom taj što mi u Srbiji ne možemo da nađemo ljude da ih zaposlimo", objašnjava on.



Ocenjujući paradoksalnom situaciju da u zemlji imamo visoku nezaposlenost među mladima, a da s druge strane poslodavci poput njega ne mogu da nađu ljude da ih zaposle, Milutinović ističe da bi "neko morao ozbiljno time da se pozabavi i da krene pod hitno da prilagođava obrazovni sistem svemu tome što nas čeka u budućnosti".



Nordeus, kako je dodao, stalno zapošljava, ali taj proces "ide sporije nego što bi voleli".



"Mi ne želimo da napravimo neki razvojni centar sa 50.000 ljudi. Mi smo kompanija koja će, što se tiče broja ljudi, ostati realativno mala, ali što se tiče aspiracije i rezultata nadam se biti još veća nego danas. ''Votsap'' i Instagram su jako dobri primeri kako to funkcioniše svuda u svetu i kako su mali timovi, sačinjeni od eksperata, koji individualno i timski kreiraju ogromnu vrednost, zapravo najbolji način da se dođe do sveukupno velike vrednosti", zaključio je direktor Nordeusa.