Извозна шанса Србије: Од софтвера две милијарде долара годишње

"Предуслов за то је да се земља фокусира на процес дигиталне трансформације, и да се крене са школовањем много већег броја стручњака из те области, али и квалитетнијег кадра", каже Милутиновић за Танјуг.Огромна шанса Србије је, према његовом мишљењу, у томе што смо као "нација некако природно окренути ка науци", и што је нашој најталентованијој деци технологија привлачна, као и сам позив инжењера.



"То је чињеница на којој базирам оптимизам, јер, оно што нас чека кроз дигиталну трансформацију и четврту индустријску револуцију јесте то да ће огроман део креирања вредности привреде доћи од инжењера и људи који се баве науком", истиче Милутиновић. 



Према његовим речима, програми преквалификације за ИТ кадар, које је покренула влада Србије, генерално су добра ствар, али они служе, како каже, да "практично ублаже бол и проблем који настаје тиме што се ствари мењају јако брзо и што ми једноставно нисмо спремни" 



"Потребно је, међутим, да делујемо поревентивно, да размислимо где свет иде и да данас правимо потезе који ће нам за пет, 10 или 20 година донети огроман бенефит".



Сматра да кроз 15 година половина данашњих занимања више неће постојати, а појавиће се још толико нових, које данас не можемо ни да замислимо, због чега је неопходно да наше друштво буде спремно.



"Ако наша деца или људи који су данас радно способни не буду спремни за та нека нова занимања, они неће имати шта да раде", упозорава Милутиновић, чија је компанија прошле године приходовала више од 75 милиона долара и може да се похвали сарадњом са три од пет најзначајнијих компанија тренутно у свету - Фејсбуком, Гуглом и Еплом.



Додаје да ће се у будућности која нас чека, "друштва која су дигитално писмена и где можда чак и правници знају мало да програмирају, наћи у позицији да постану доминантна у економији у наредних 20, 50 или 100 година". 



Забрињава га алармантан податак да у Србији годишње ишколујемо 2.000 дипломаца софтвера или нечега јако сродног, док су данашње потребе вероватно више од 30.000 стручњака тог профила.



Проблем је, како додаје, што је од тих 2.000 дипломаца готово нула оних који су способни да иновирају и праве производе, који су глобално доминантни, јер једноставно немају прилику да уче бизнис и не знају како да направе производ.



Ипак, примећује да у односу на пре десет година, данас у Србији, првенствено у Београду и Новом Саду, постоји солидан број успешних прича које су настале око софтвера и које су се неким чудом догодиле.



Илуструјући то чудо личним искуством, објашњава да је - када је донео одлуку да напусти дотадашње, иначе најбоље место за рад у том тренутку у целој Европи и да 2010. оснује Нордеус, заједно са двојицом пријатеља - читава његова околина, шира и ужа, сматрала је такав корак сулудим и не нарочито добрим потезом.



“Осим проблема менталитета...постојао је и огроман проблем непостојања екосистема. Ми тада нисмо познавали никога ко је покушавао нешто слично, односно да направи бизнис који послује практично дигитално за цео свет из Србије, што је умногоме отежавало решавање чак и наједноставнијих проблема, јер немате кога да питате како да се реше, већ практично измишљате ''toplu воду''”, каже Милутиновић.



Према његовим речима, правни оквир Србије је био такав да не разуме бизнис који је иновативан, "а постојало је неразумевање свих, и банака и државе, због чега је много енергије трошено да се објасне просте ствари као што је, на пример, да вам Епл уплаћује новац за ваша дигитална добра".



Србија у то време није била на мапи ни Европе, ни света као место одакле је овако нека ствар могућа да се уради, што онда повлачи разне проблеме, како да успоставите сарадњу са партнерима.



“Данас ситуација је нешто боља, али не захваљујући томе што смо ми дошли на мапу, него што се појавило неколико успешних прича одавде које су онда некако инхерентно нас ставиле на мапу”, каже Милутиновић.



Нордеус, чија је игрица Топ Елевен Football Манагер постала број један међу Фејсбук играма, данас има 173 запослена, а међу њима је и око 40 странаца са разних меридијана, од Новог Зеланда до Канаде, који са породицама живе у Београду.



“Разлог што су они ту није једино тај што се ми доживљавамо као глобална компанија, па је онда природно да имамо глобалну радну снагу, него је чак можда већим делом тај што ми у Србији не можемо да нађемо људе да их запослимо", објашњава он.



Оцењујући парадоксалном ситуацију да у земљи имамо високу незапосленост међу младима, а да с друге стране послодавци попут њега не могу да нађу људе да их запосле, Милутиновић истиче да би "неко морао озбиљно тиме да се позабави и да крене под хитно да прилагођава образовни систем свему томе што нас чека у будућности".



Нордеус, како је додао, стално запошљава, али тај процес "иде спорије него што би волели".



"Ми не желимо да направимо неки развојни центар са 50.000 људи. Ми смо компанија која ће, што се тиче броја људи, остати реалативно мала, али што се тиче аспирације и резултата надам се бити још већа него данас. ''Вотсап'' и Инстаграм су јако добри примери како то функционише свуда у свету и како су мали тимови, сачињени од експерата, који индивидуално и тимски креирају огромну вредност, заправо најбољи начин да се дође до свеукупно велике вредности", закључио је директор Нордеуса.