Izjednačena prava srpskih i slovačkih radnika od 1. maja

Zbog kršenja propisa o boravku i rada na crno, 24 državljanina Srbije su proterana, bez zabrane ponovnog ulaska u zemlju, ali im je dat rok od 30 dana da napuste Slovačku.

Nedavno je slovački parlament usvojio izmene propisa kojima će se olakšati zapošljavanje naših radnika u četiri regiona Slovačke u kojima je nezaposlenost ispod pet odsto i gde fabrike na domaćem tržištu ne mogu da nađu dovoljno radnika. Reč je o regionu Bratislave, Trnave, Žiline i Njitre, gde je koncentrisana i automobilska industrija.

Slovačka će napraviti spisak profesija u kojima joj nedostaju radnici i olaškaće zapošljavanje radnika iz Srbije, s tim što udeo gastajbatera neće smeti da pređe 30 odsto zaposlenih, a fabrike su u obavezi da ih zaposle pod istim uslovima i uz istu platu kao i slovačke radnike.

Srpski ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević potpisao je novembra prošle godine sa slovačkim ministrom za rad, socijalna pitanja i porodicu Janom Rihterom Protokol o saradnju u oblasti rada i zapošljavanja da bi se zaštitili naši radnici na radu u toj državi i da bi za njih važili isti propisi kao i za domaće radnike.

Protokol o saradnji Srbije i Slovačke reguliše, između ostalog, i borbu protiv rada na crno, imajući u vidu činjenicu da veliki broj državljana Srbije odlazi na privremeni rad u Slovačku. Da bi onima koji odluče da odu na rad u Slovačku bila jasna njihova prava, ali i obaveze, objavljena je publikacija „Zapošljavanje državljana Republike Srbije u Slovačkoj Republici”. U tom dokumentu navodi se da od 1. maja ove godine u Slovačkoj stupa na snagu pravo zaposlenog iz Srbije, kog upućuje poslodavac iz Srbije ili poslodavac iz druge države članice EU, a koji će obavljati posao u Slovačkoj na osnovu ugovora o upućivanju od poslodavaca, pa je gazda obavezan da mu obezbedi smeštaj. Takođe, radnik iz Srbije koji želi da radi u Slovačkoj mora zaključiti ugovor o radu koji mora biti isti kao onaj koji potpisuju slovački radnici. U tom ugovoru mora biti navedeno radno vreme, koje predstavlja najviše 40 sati nedeljno, pauza na radu od pola sata, neprekidan radni odmor, ukoliko se radi uzastopno 12 sati, zatim odmor tokom nedelje. U njemu mora biti i osnovica za obračun godišnjeg odmora, koji traje najmanje četiri nedelje.

U ugovoru o radu treba da bude navedena najmanje minimalna zarada, koja za ovu godinu u Slovačkoj iznosi 2,75 evra po satu, ili 480 evra mesečno. Osim toga, poslodavac je obavezan da obezbedi ishranu u iznosu koji treba da bude najmanje 55 odsto cene jela. Radnici iz Srbije koji rade u Slovačkoj treba da imaju pravo na socijalno i penzijsko osiguranje.

Pre odlaska na rad u Slovačku, radnici iz naše države moraju zatražiti odobrenje privremenog boravka u svrhu zapošljavanja. Privremeni boravak u svrhu zapošljavanja dobija se u ambasadi Slovačke u Srbiji ili u nadležnoj policijskoj službi MUP-a Slovačke. Ukoliko na posao u Slovačku odlaze naši radnici s visokom stručnom spremom, moraju zatražiti odobrenje privremenog boravka, takozvanu plavu kartu.

U Protokolu je navedeno da radnici prilikom dolaska na rad u Slovačku moraju imati važeće ugovore o radu i da im gazda redovno uplaćuje socijalno i zdravstveno osiguranje. Ukoliko obavljaju posao bez ugovora o radu i gazda ne uplaćuje doprinose, moraju znati da se to u Slovačkoj smatra ilegalnim, odnosno nezakonitim radom, i da za to slede sankcije. Za takav rad, navodi se u dokumentu, kažnjava se ne samo gazda već i radnik. Slovački inspektori za taj prekršaj od radnika naplaćuju kaznu od 331 evra.

U slučaju da gazda ne ispunjava svoje obaveze, odnosno ne zaključi ugovor o radu, a radnik iz Srbije se nađe na radu u Slovačkoj, ima pravo da se obrati slovačkoj inspekciji rada, koja će ga zaštititi.

LJ. Malešević

D. Mlađenović