Изједначена права српских и словачких радника од 1. маја

Због кршења прописа о боравку и рада на црно, 24 држављанина Србије су протерана, без забране поновног уласка у земљу, али им је дат рок од 30 дана да напусте Словачку.

Недавно је словачки парламент усвојио измене прописа којима ће се олакшати запошљавање наших радника у четири региона Словачке у којима је незапосленост испод пет одсто и где фабрике на домаћем тржишту не могу да нађу довољно радника. Реч је о региону Братиславе, Трнаве, Жилине и Њитре, где је концентрисана и аутомобилска индустрија.

Словачка ће направити списак професија у којима јој недостају радници и олашкаће запошљавање радника из Србије, с тим што удео гастајбатера неће смети да пређе 30 одсто запослених, а фабрике су у обавези да их запосле под истим условима и уз исту плату као и словачке раднике.

Српски министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић потписао је новембра прошле године са словачким министром за рад, социјална питања и породицу Јаном Рихтером Протокол о сарадњу у области рада и запошљавања да би се заштитили наши радници на раду у тој држави и да би за њих важили исти прописи као и за домаће раднике.

Протокол о сарадњи Србије и Словачке регулише, између осталог, и борбу против рада на црно, имајући у виду чињеницу да велики број држављана Србије одлази на привремени рад у Словачку. Да би онима који одлуче да оду на рад у Словачку била јасна њихова права, али и обавезе, објављена је публикација „Запошљавање држављана Републике Србије у Словачкој Републици”. У том документу наводи се да од 1. маја ове године у Словачкој ступа на снагу право запосленог из Србије, ког упућује послодавац из Србије или послодавац из друге државе чланице ЕУ, а који ће обављати посао у Словачкој на основу уговора о упућивању од послодаваца, па је газда обавезан да му обезбеди смештај. Такође, радник из Србије који жели да ради у Словачкој мора закључити уговор о раду који мора бити исти као онај који потписују словачки радници. У том уговору мора бити наведено радно време, које представља највише 40 сати недељно, пауза на раду од пола сата, непрекидан радни одмор, уколико се ради узастопно 12 сати, затим одмор током недеље. У њему мора бити и основица за обрачун годишњег одмора, који траје најмање четири недеље.

У уговору о раду треба да буде наведена најмање минимална зарада, која за ову годину у Словачкој износи 2,75 евра по сату, или 480 евра месечно. Осим тога, послодавац је обавезан да обезбеди исхрану у износу који треба да буде најмање 55 одсто цене јела. Радници из Србије који раде у Словачкој треба да имају право на социјално и пензијско осигурање.

Пре одласка на рад у Словачку, радници из наше државе морају затражити одобрење привременог боравка у сврху запошљавања. Привремени боравак у сврху запошљавања добија се у амбасади Словачке у Србији или у надлежној полицијској служби МУП-а Словачке. Уколико на посао у Словачку одлазе наши радници с високом стручном спремом, морају затражити одобрење привременог боравка, такозвану плаву карту.

У Протоколу је наведено да радници приликом доласка на рад у Словачку морају имати важеће уговоре о раду и да им газда редовно уплаћује социјално и здравствено осигурање. Уколико обављају посао без уговора о раду и газда не уплаћује доприносе, морају знати да се то у Словачкој сматра илегалним, односно незаконитим радом, и да за то следе санкције. За такав рад, наводи се у документу, кажњава се не само газда већ и радник. Словачки инспектори за тај прекршај од радника наплаћују казну од 331 евра.

У случају да газда не испуњава своје обавезе, односно не закључи уговор о раду, а радник из Србије се нађе на раду у Словачкој, има право да се обрати словачкој инспекцији рада, која ће га заштитити.

Љ. Малешевић

Д. Млађеновић