INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO BOGATIJI ZA JOŠ JEDAN PROJEKAT Značajan iskorak, a evo i koji

Konzorcijum projekta činila su čak 24 priznata univerziteta, naučna instituta, kompanije i udruženja iz Evrope, SAD i Kine, pri čemu je Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada bio nosilac radnog paketa o soji.

– Institut za ratarstvo i povrtarstvo poslednjih je šest godina radio na realizaciji ECOBREED projekta, koji je, između ostalog, imao za cilj da pospeši oplemenjivanje soje za organske uslove proizvodnje. To je bilo od velikog značaja budući da se u stručnim krugovima vodila velika debata o tome da li je uopšte potrebno raditi posebno oplemenjivanje za organske uslove ili se mogu koristiti konvencionalne sorte. Definitivno smo, nakon ovog projekta,  sigurni u to da, ako želimo da imamo vrlo visoku produktivnost u organskom sektoru, moramo raditi i ciljano oplemenjivanje za organske uslove proizvodnje – kaže za „Dnevnik” dr Vuk Đorđević, naučni savetnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo.

Tokom šest godina projekta ECOBREED obavljena su najrazličitija istraživanja. Pre svega skenirane su proizvodne osobine, kao i osobine vezane za arhitekturu biljke koje su važne za organske uslove, i to na šest različitih evropskih lokacija, obavljena je genotipizacija tog materijala i samim tim se u budućnosti mogu koristiti tzv. molekularni markeri u boljem i preciznijem oplemenjivanju soje.

– Drugi aspekt koji je pokriven ovim projektom odnosi se na biotički stres, a pre svega na štete koje nanose insekti poput stenica ili su plod različitih bolesti. Isto tako urađena su i opsežna istraživanja tolerantnosti soje prema suši – navodi dr Đorđević.  – I kada sve to saberemo: marker podaci, biotički stres, abiotički stres, zajedno sa sadržajem proteina kao ultimativnim pokazateljem kvaliteta soje – uspeli smo da izdvojimo i identifikujemo germ plazmu koja može da da dobar rezultat za organske uslove proizvodnje.

Tako je kao jedan od ishoda projekta, na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dobijena i nova „organska” sorta soje. Istina, aktuelna zakonska regulativa ne prepoznaje posebno ogledno testiranje u uslovima organske proizvodnje, ali već stižu najave iz EU da će se to uskoro menjati, tako da će Institut odmah moći da reaguje sa ovom svojom Ns Ecob sortom.  Po rečima Marjane Vasiljević, istraživača saradnika na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, u pitanju je visokoproteinska sorta kratke vegetacije, zbog čega može da se proizvodi i u postrnim kao i u sistemima ozimih pokrovnih useva.

– Projekat ECOBREED je napravio značajan iskorak i u smislu uključenja samih organskig proizvođača u istraživačke oglede, kao i u evaluaciju biljnog materijala – kaže Marjana Vasiljević. – Konačno, sem sorte  Ns Ecob, kroz proces genotipizacije, fenotipizaciju, testiranje inokulanata, stvoren je i vredan oplemenjivački materijal. Upravo na tim temeljima, bez obzira na završetak  projekta ECOBREED, naučni radnici sa Instituta nastaviće aktivno da se bave ovom tematikom i da rade na daljem stvaranju sorti za održive sisteme proizvodnje.

Miroslav Stajić