Ima manje firmi bez zaposlenih, ali bolje zarađuju

Međutim, kada se pogleda analiza privrednih društava po broju zaposlenih, jasno je da je i lane bilo mnogo firmi koje su poslovale, a u njima niko nije radio. Naime, po podacima APR-a, u 2018. godini u Srbiji je poslovalo 32.155 firmi u kojima nije bilo zaposlenih. Dakle, svaka peta firma nije imala radnika. U isto vreme, poslovalo je i 22.800 firmi u kojima je radio samo jedan radnik. To praktično znači da je u 54.955 privrednih društava lane bilo samo 22.800 zaposlenih.

U odnosu na 2017. godinu, prošle godine bilo je 567 firmi manje u kojima niko nije radio i 398 preduzeća manje u kojima ima jedan zaposleni. No, uprkos tome, obrtna imovina tih firmi lane se povećala.

Preduzeća bez radnika prošle godine imala su neto dobitak od 37.511.948 dinara i on je bio 45,8 odsto veći nego u 2017. Kod firmi s jednim zaposlenim neto dobitak lene je bio 4,6 odsto veći nego u 2017. godini. U isto vreme, neto gubitak preduzeća bez radnika lane je bio 41,8 odsto manji nego u 2017. godini, dok je kod firmi s jednim zaposlenim on bio 13,4 procenata manji nego godinu ranije. 

Valja istaći da osnivanje firme bez radnika nije protivno zakonu, a po podacima, najveći broj tih preduzeća bavi se trgovinom na veliko i malo, uslugama, prerađivačkom industrijom, naučnim, stručnim, inovacionih i tehničkim delatnostima.

Konsultant Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže za „Dnevnik” da postoji više razloga zašto se u Srbiji već godinama osnivaju firme bez radnika ili sa samo jednim zaposlenim.

Mnoge firme koje imaju finansijske probleme kao što su pretnja od odlaska u stečaj ili blokadu, otvaraju „rezervnu” firmu da bi mogle nastaviti da rade ili eventualno pored svoje firme koja je već u sistemu PDV-a otvore još jednu malu jer njihovi klijenti traže da ne rade s onom koja je u legalnom poreskom sistemu, objašnjava Rajić. Oni tako, dodaje naš sagovornik, prodaju deo svojih usluga po nižim cenama, u kojima nema PDV-a.

To se uglavnom radi u uslužnom sektoru, i tu je to česta pojava jer je onda usluga jeftinija 20 odsto. Dakle, deo tih firmi zapravo otvaraju oni koji su već na tržištu.

Razlog za poslovanje firmi bez radnika ili sa samo jednim zaposlenim, po njegovoj oceni, mnogo je ozbiljniji i odnosi se na pranje novca i ilegalne finansijske transakcije.

Po rečima Dragoljuba Rajića, država od firmi bez radnika ne naplaćuje doprinose pa se samo naizgled čini da ona od njih nema nikakve koristi, ali, barem bi tako trebalo, uzima od njih porez.

Ukoliko te firme rade legalno, trebalo bi da plaćaju porez na dobit. Interes države je plaćanje poreza na dobit. Zatim, što više ima takvih firmi, one, kada plaćaju usluge drugim preduzećima, plaćaju PDV i tu država uzima ono što joj pripada. Nije sporno da svuda postoji mogućnost da neko preduzeće osnuje firmu bez zaposlenih, ali sumnjivo je ukoliko takve firme imaju ogroman promet pa i ogroman gubitak. To je ono što država mora da kontroliše i da ne dozvoli da neka firma bez radnika dođe, radi dve-tri godine, iskaže gubitke i ode. Tu se postavlja pitanje zašto država ne reaguje kako bi trebalo, a to je da poreska služba sve preispita i proveri, kaže Rajić.

Srbija još uvek ima veliku količinu novca koji na tržištu čije se poreklo ne ispituje. Taj novac je ulaže u razne poslove, najviše u građevinarstvo, i to čine i firme koje nemaju radnika. Problem s velikom količinom gotovine imaju i firme koje su u legalnom sistemu. Srbija je u grupi koja je označena kao sumnjiva kada je reč o novčanim transakcijama, i to se u svim drugim država proverava. Tako se, recimo, u Beogradu gotovo dve trećine nekretina kupuje u gotovini, dok je to u evropskim zemljama ispod jedan odsto i svaki put se ispituje odakle novac stiže, kaže Rajić.

Naš sagovornik ukazuje i na to da se mnoge od tih firmi osnivaju samo zbog ubacivanja novca na dve-tri godine, nakon toga se gase jer ulažu taj novac u neku drugu firmu, odnosno ubace ga u legalne tokove, a prikažu ogromne gubitke i traže gašenje firme.

Država ima obziljan problem s tim firmama, pogotovo što postoje one koje samo fiktivno osnivaju prijatelji ljudi na poziciji, funkcijama u javnim preduzećima, da bi dobili određene javne nabavke. To se radi već čitavu deceniju i ništa se ne čini da se promeni. Poreski organi bi morali da reaguju kada takve firme iskazuju velike gubitke, a podaci pokazuju da su imale ogroman promet i zaradu. To se pre zatvaranja mora proveriti i oceniti. Dok se to ne bude radilo, takvih firmi će biti i dalje u ogromnom broju, zaključuje Rajić.

LJ. Malešević