I Grci bi naša letovanja da naplate u sivoj zoni
Gde u Srbiji ima prometa, ima i sive ekonomije.
Nadležni se bore protiv te pošasti: već drugu godinu zaredom organizuje se nagradna igra „Uzmi račun i pobedi”. To svakako pomaže da se nivo cele sive zone smanji.
Siva zona je sve prisutnija i u turizmu. Ne samo što ugostitelji i drugi prometnici u turističkim centrima izbegavajau da izdaju fiskalne račune već se sve više aranžmana rezrviše onlajn i tako poreski prihodi odu u sivu zonu. To donosi probleme i turistima, koji često putuju u nepoznato. Na šteti je i država jer gubi porez. Gosti tu za uplatu ne dobijaju fiskalni račun. Osim toga, novac se tu često nosi u koferu. Država priprema mere za suzbijanje i te pošasti. A ko od svega ima koristi...?
Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić upozorio je na to da kupovina bez fiskalnog ili blok-računa nosi veliki rizik u celokupnom prometu. On je kazao da korist od sive ekonomije, i to kratkoročnu, imaju samo prodavci koji ne poštuju zakon.
Ljajić je ocenio da najviše sive i crne ekonomije ima u oblasti naručivanja putem interneta jer tu vrstu trgovine niko ne evidentira.
Po njegovim rečima, novi zakon će regulisati taj probem jer će poštanski operateri imati obavezu da identifikuju onoga ko šalje i ko prima robu ili usluge.
Ljajić je potrošačima dao dva saveta: prvi – da ne kupuju robu putem interneta ako trgovac nije istakao podatke, a drugi – da od prodavca uvek traže fiskalni ili blok-račun jer to znači da je promet evidentiran, da robu mogu da vrate.
– Sve ostalo nosi veliki rizik – rekao je Ljajić, i dodao da je, kada je reč o kupovini putem interneta, ipak potrebno odvojiti „žito od kukolja” i da svako ko kupuje mora da vidi da li je prodavnica ili prodavac registrovan, da li ima PIB, matični broj...
Turisti koji rezervišu aranžmane za leto gledaju cene i popuste. Posebna priča je kurs. Na sajtu gotovo svake turističke agencije piše da se računa prodajni kurs i navodi se ime konkretne banke. To su i najviši kursevi kod nas. Dok evro kod nas po srednjem kursu ovih dana vredi oko 118,30 dinara, u obračunu kod turističkih agencija je znatno više – od 119 do 122 dinara. Kada se to sračuna, na aražmane koji se kreću po osobi u sezoni za jednu četvoročlanu porodicu i do 600-700 evra, na plaćanje u kešu gazdi na ruke ili onlajn se zaštedi na kursnim razlikama bar za jednu večeru. Kada bi turističke agencije napravile dogovor i uvek primenjivale srednji kurs, imale bi više regularnih aranžmana, a bilo bi manje sive ekonomije.
Na molbu da navede neki od oblika sive ekonomije, ministar je podstio na činjenicu da u oblasti turizma postoji veoma veliki broj nekategorisanih kreveta.
– U Beogradu, koji godišnje poseti i milion turista, postoji oko 2.500 kategorisanih kreveta, u Novom Sadu 215, a taj grad samo tokom Egzit festivala poseti 100.000 turista – rekao je Ljajić, i dodao da to samo pokazuje koliki je prostor za sivu ekonomiju.
Ministar je naveo da postoje samo dve vrste računa, fiskalni i blok – koje izdaju kozmetičari, frizeri, i da građani nisu dužni da plate uslugu ili robu ako dobiju račun.
Situaciju bi trebalo da poprave programi E-inspektor. Od juna će biti umrežene četiri inspekcije, a od sredine naredne godine 42 inspekcijske službe.
Građani Srbije koji imaju dovoljno novca za letovanje koriste ovih dana poslenji voz da uplate turističke aranžmane po first minit cenama. Turistički poslenici koji u Grčkoj čekaju novca veoma su nestrpljivi pa se tu lako dođe u sivu zonu. Vladimir Macedonić iz agencije „Kompas” u Novom Sadu kaže:
– Već nekoliko godina partneri iz Grčke taže da im se novac iz Srbije donese na ruke – navodi Macedonić. – Na taj način se krši zakon. Ne plaća se PDV na razliku u ceni aranžmana između partnera i agencije. Taj novac se kasnije ni u poslovnim knjigama ne pojavljuje pa se za te sume ne plaćaju ni porez na dobit i ostali koji se plaćaju ako agencije ispoštuju sve zakone. Što se tiče domaćeg turizma, i tu ima pojava da se radi ilegalno. Tu bi i lokalne samouprave trebalo više da se angažuju.
Izgleda da će Srbija borbu protiv sive ekonomije voditi još dugo, dugo...
D. Vujošević