И Грци би наша летовања да наплате у сивој зони

Надлежни се боре против те пошасти: већ другу годину заредом организује се наградна игра „Узми рачун и победи”. То свакако помаже да се ниво целе сиве зоне смањи.

Сива зона је све присутнија и у туризму. Не само што угоститељи и други прометници у туристичким центрима избегавајау да издају фискалне рачуне већ се све више аранжмана резрвише онлајн и тако порески приходи оду у сиву зону. То доноси проблеме и туристима, који често путују у непознато. На штети је и држава јер губи порез. Гости ту за уплату не добијају фискални рачун. Осим тога, новац се ту често носи у коферу. Држава припрема мере за сузбијање и те пошасти. А ко од свега има користи...?

Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић упозорио је на то да куповина без фискалног или блок-рачуна носи велики ризик у целокупном промету. Он је казао да корист од сиве економије, и то краткорочну, имају само продавци који не поштују закон.

Љајић је оценио да највише сиве и црне економије има у области наручивања путем интернета јер ту врсту трговине нико не евидентира.

По његовим речима, нови закон ће регулисати тај пробем јер ће поштански оператери имати обавезу да идентификују онога ко шаље и ко прима робу или услуге.

Љајић је потрошачима дао два савета: први – да не купују робу путем интернета ако трговац није истакао податке, а други – да од продавца увек траже фискални или блок-рачун јер то значи да је промет евидентиран, да робу могу да врате.

– Све остало носи велики ризик – рекао је Љајић, и додао да је, када је реч о куповини путем интернета, ипак потребно одвојити „жито од кукоља” и да свако ко купује мора да види да ли је продавница или продавац регистрован, да ли има ПИБ, матични број...

Туристи који резервишу аранжмане за лето гледају цене и попусте. Посебна прича је курс. На сајту готово сваке туристичке агенције пише да се рачуна продајни курс и наводи се име конкретне банке. То су и највиши курсеви код нас. Док евро код нас по средњем курсу ових дана вреди око 118,30 динара, у обрачуну код туристичких агенција је знатно више – од 119 до 122 динара. Када се то срачуна, на аражмане који се крећу по особи у сезони за једну четворочлану породицу и до 600-700 евра, на плаћање у кешу газди на руке или онлајн се заштеди на курсним разликама бар за једну вечеру. Када би туристичке агенције направиле договор и увек примењивале средњи курс, имале би више регуларних аранжмана, а било би мање сиве економије.  

На молбу да наведе неки од облика сиве економије, министар је подстио на чињеницу да у области туризма постоји веома велики број некатегорисаних кревета.

– У Београду, који годишње посети и милион туриста, постоји око 2.500 категорисаних кревета, у Новом Саду 215, а тај град само током Егзит фестивала посети 100.000 туриста – рекао је Љајић, и додао да то само показује колики је простор за сиву економију.

Министар је навео да постоје само две врсте рачуна, фискални и блок – које издају козметичари, фризери, и да грађани нису дужни да плате услугу или робу ако добију рачун.

Ситуацију би требало да поправе програми Е-инспектор. Од јуна ће бити умрежене четири инспекције, а од средине наредне године 42 инспекцијске службе.

Грађани Србије који имају довољно новца за летовање користе ових дана послењи воз да уплате туристичке аранжмане по фирст минит ценама. Туристички посленици који у Грчкој чекају новца веома су нестрпљиви па се ту лако дође у сиву зону. Владимир Мацедонић из агенције „Компас” у Новом Саду каже:

– Већ неколико година партнери из Грчке таже да им се новац из Србије донесе на руке – наводи Мацедонић. – На тај начин се крши закон. Не плаћа се ПДВ на разлику у цени аранжмана између партнера и агенције. Тај новац се касније ни у пословним књигама не појављује па се за те суме не  плаћају ни порез на добит и остали који се плаћају ако агенције испоштују све законе. Што се тиче домаћег туризма, и ту има појава да се ради илегално. Ту би и локалне самоуправе требало више да се ангажују.

Изгледа да ће Србија борбу против сиве економије водити још дуго, дуго...

Д. Вујошевић