Hrvatsku čeka pad zarada
ZAGREB: Izbijanjem korona krize nivo zarada u Hrvatskoj nije se bitnije promenio, ali ekonomisti upozoravaju da se u narednom periodu može očekivati da će primanja zaposlenih zbog snažnog udara na privredu padati, a da će za oporavak biti potrebne godine.
Time se, čini se, završava višegodišnje razdoblje u kojem su zarade u Hrvatskoj rasle.
Naravno, situacija neće biti ista u svim sektorima pa se može očekivati da će zarade u delatnostima poput IT čak i nastaviti da rastu, ali uopšteno gledano, nivo zarada u zemlji već je počeo svoj put naniže, prenosi portal Index.
"Na početku krize izazvane pandemijom korona virusa već smo zabeležili smanjenje zarada u privatnom sektoru i zamrzavanje zarada u javnom sektoru. S obzirom na jaku krizu, realno je očekivati da će država krajem godine u javnom sektoru ponovno postaviti pitanje zamrzavanja zarada, dok će, s druge strane, smanjenje zarada u privatnom sektoru, verojatno biti trajnijeg karaktera", upozorio je Željko Lovrinčević iz zagrebackog Ekonomskog instituta.
Slična upozorenja dolaze i od Predraga Bejakovića iz Instituta za javne finansije, koji upozorava da u Hrvatskoj u sledeće dve ili tri godine neće biti prostora za rast zarada.
On smatra da su čak veće šanse da će se zarade u zemlji smanjivati.
U privatnom sektoru je taj proces već započeo, a njegovo ubrzanje može se očekivati na jesen, nakon završetka ionako slabe turističke sezone.
Bejaković ukazuje i na rast nezaposlenosti i velike troškove države za borbu sa korona krizom.
On dodaje da je produktivnost u Hrvatskoj slaba, kao i da bi rast zarada u takvim, kriznim uvjetima dodatno poljuljao poziciju Hrvatske na svetskim lestvicama konkurentnosti i u trci za privlačenje ulaganja.
Podaci državne statistike za maj pokazuju da su prosečne zarade u Hrvatskoj, uprkos krizi, i dalje rasle.
Prosečna neto zarada u zemlji u maju je iznosila 6.655 kuna, što je realno 1,1 odsto više nego u maju prošle godine i 0,4 odsto više nego u aprilu ove godine.
Ekonomisti upozoravaju da je čak i tako mali rast zarada pre svega rezultat vladinih mera da očuva radna mjesta, u sklopu kojih je država pokrivala deo zarada zaposlenih.
U nastavku godine država više neće biti tako široke ruke jer za to nema novca, a i sami poslodavci upozoravaju da neće imati drugog izbora nego ili da smanjuju zarade i otpuštaju zaposlene ili da staviti ključ u bravu.
Kada je reč o javnom sektoru, zarade u njemu već su zamrznute do kraja godine, a Lovrinčević smatra da će država pred kraj godine izaći sa sličnim zahtevom i pokušati da izdejstvuje odustajanje od ranije dogovorene povišice i u sledećoj godini.
"Moraćemo u narednim godinama da se naviknemo na manje i na lošije, ali nivo razvijenosti Hrvatske je takav da ne dopušta veće zarade", ističe Bejaković.
Lovrinčević ukazuje da povratak zarada i životnog standarda u Hrvatskoj na nivo pre izbijanja korona krize ne treba očekivati pre 2023. ili 2024. godine.
"Oporavak zarada i standarda u Hrvatskoj bit će vrlo spor. Za povratak na nivo pre krize trebaće nam godine", zaključuje Lovrinčević.