Građevinarstvu sve veći problem da nađe stručne tesare, zidare, armirače...

Osim što se smanjuje broj stanovnika jer se mnogo onih koji su otišli neće vratiti ili to bar neće uraditi u dobu kada su radno sposobni, što je još izvesnije za njihovu decu, nedostatak radnika određenih struka postaje alarmantan. Nedostaju mnoge, među kojima su i vozači, kuvari, frizeri... ali je manjak kvalitetnih i iskusnih građevinskih radnika ogroman, čime se stav da je teško naći dobrog majstora menja u to da je dobog majstora sve teže naći.

– Srbiji nedostaje čitava zanatska elita, što posebno pogađa građevinski sektor koji je oslonjen na čak 50 industrijskih grana, a trenutno u građevinskoj operativi nedostaje oko 30.000 radnika različitih profila – od majstora do inženjera – kaže Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije. – Među njima su tesari, armirači, zidari, stolari... ali i elektroinstalateri, mašinski instalateri, visokotehnološki majstori...

Rodić ukazuje i na to da će, ukoliko oni nastave da odlaze u inostranstvo, postojeće sisteme biti veoma teško održavati.

– Kvalitetni i iskusni građevinski radnici potrebni su i važni ne samo zbog novih poslova već i zbog održavanja postojeće infrastrukture, enegetskih objekata, hotela, zgrada... Doći ćemo u situaciju da neće imati ko da ih održava jer se već sada za određne usluge čeka i do godinu – kaže Rodić.

Ukazujući na to da nedostatak građevinskih radnika postoji već dugo, zbog čega su se mnogi odlučili za dokvalifikaciju i obuku za neku od struka koje se traže, Rodić naglašava da i oni koji se odluče na taj korak odmah nakon sticanja stručnog znanja i savladavanja određenih tehnika i veština u poslu odlaze u inostranstvo. A tamo posla ima jer, kako kaže, struke koje nedostaju Srbiji veoma su tražene i praktično bi oko 100.000 građevinskih radnika odmah moglo da se zaposli u zemljama Zapadne Evrope.

– Motiv za odlazak su zarade, koje su u zemljama u koje radnici odlaze daleko veće nego kod nas i izvesno je da nećemo moći da ih zadržimo u Srbiji s platama koje se nude iskusnim, kvalitetnim i kvalifikovanim radnicima u građevinarstvu. Zarade u građevinarstvu kod nas su male, a jedan od razloga za to je i to što domaće građevinske firme nemaju status glavnog izvođača, što znači i veći priliv novca, što bi omogućilo da plate budu više. Da je tako, potvrđuje i to što, recimo, visokokvalifikovani monteri elektro i mašinske struke, kao i rukovaoci građevinskih mašina mesečno zarađuju i više od 200.000 dinara, ali ih i dalje nema – ističe Rodić.

Poslednjih nekoliko meseci u Srbiji je bilo dobro znati zavarivati: to zanimanje bilo je veoma traženo, a mnogo se pričalo o zaradama varilaca, koje su dostizale nekoliko hiljada evra. Na osnovu oglasa koje objavljuju poslodavci na sajtu poslovi.infostud.com, kaže pi-ar menayer „Infostuda” Miloš Turinski, zarade varilaca su u rasponu od 35.000 dinara pa do čak 2.500 evra, a moglo bi se reći da je prosečna zarada oko 70.000 dinara. 

– Do razlike u visini primanja dolazi iz nekoliko razloga, a na to pre svega utiču stručnost, iskustvo i znanje u metodama zavarivanja, kao i to da li je rad za stalno ili na određeno vreme, tokom izrade projekta – kaže Turinski. – Prošle godine je na na našem sajtu bilo raspisano 130 oglasa za zavarivače, a prosečno se po oglasu javilo 11 kandidata. Iako poslodavci retko u oglasu ističu visinu primanja, ima ih koji to rade, pa se, u zavisnosti od te informacije, dešavalo da se za posao zavarivača na oglas javi i 100 potencijalnih radnika, ali je bilo i oglasa na koje se niko nije javio.

On ukazuje na to da je teško je nadomestiti kvalitetnu radnu snagu i da je primetno da u Srbiju dolaze radnici iz Makedonije, Albanije... Po njegovim rečima, neophodno je da se podmladi zanatski kadar, a rešenje za to bi moglo biti dualno obrazovanje.

– Starosna struktura radnika u građevinskom sektoru nije dobra jer su stari uglavnom više od 50 godina i ako se nešto ne preduzme, samo će se pogoršavati, pa je neophodna smena generacija. Nažalost, interesovanje mladih ljudi za neku od nedostajućih struka u građevinarstvu gotovo da ne postoji iako primanja sada nisu više mala i za neke poslove dnevnice su skočile i na 100 evra – kaže Rodić.  

D. Mlađenović