Građani najviše žele da rade na zapadu, a završe u Slovačkoj, Rusiji…

Međutim, podaci pokazuju da na kraju većina onih koji odlaze iz zemlje u potrazi za poslom radno mesto nađe u Slovačkoj, Češkoj i Rusiji.

Po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u okviru koje radi sedam migracionih servisnih centara (MSC) u Srbiji, u prošloj godini se 1.122 građana prijavilo radi odlaska na rad u inostranstvo, što je smanjenje od 1,9 procenat u odnosu na 2016.

Rukovodilac Grupe za upravne i upravno-nadzorne poslove u Ministarstvu za rad Sanja Gavranović kaže da, od onih koji su se javili migracionim centrima, najviše njih želi u Nemačku, Austriju i Švajcarsku, a zatim Švedsku, Norvešku i Kanadu.

– U 2017. godini je preko agencija koje imaju dozvolu za rad na rad u inostranstvo otišlo oko 5.600 građana, najčešće u Rusiju, Češku, Slovačku, Hrvatsku, Crnu Goru i Sloveniju, a deo na Maltu i u Nemačku – kazala je Tanjugu Sanja Gavranović.

Međutim, pošto građani ipak najčešće idu na svoju ruku, ne zna se tačan broj onih koji odlaze na rad ili trajnu sreću traže van Srbije.

Muškarci i dalje najviše žele da odu na rad van zemlje (66 procenata), a iako je među onima koji žele da odu najviše nezaposlenih (76,1), i oni s radnim mestom traže „dodatak” na platu ili novi posao (22,5 procenata traži posao u drugoj zemlji kao i 1,4 odsto studenata).

Najviše nade za posao van Srbije polažu medicinari, medicinske sestre i tehničari, vozači, kuvari i geronto-domaćice, ali i oni s višom i visokom školom, opet medicinari, odnosno doktori medicine, stomatolozi, a slede ekonomisti, arhitekte i fizioterapeuti.

Tradicionalno, zaposlenje van Srbije traže i električari, konobari, prodavci, dizajneri, veterinarski tehničari, auto-mehaničari, ali ipak u znatno manjem broju, pokazuju podaci.

Kada je reč o starosnoj strukturi, zvanična statistika kaže da najviše žele da odu oni koji imaju između 31 i 50 godina.

Zatim slede mlađi, od 26 do 30 godina, pa oni ispod 25 godina, a za odlazak su zainteresovani i stariji od 50 godina.

Inače, Srbija ima potpisane bilateralne sporazume o socijalnoj sigurnosti s 28 država, a sporazume o privremenom zapošljavanju radnika-migranata s Belorusijom, Bosnom i Hercegovinom i Slovačkom, a od prošle nedelje i sa Slovenijom. Ove godine zaključen je i Memorandum o saradnji u oblasti zapošljavanja između srpskog Ministarstva za rad i Ministarstva za nacionalnu ekonomiju Mađarske, a u toku su pregovori za potpisivanje bilateralnih sporazuma o privremenom zapošljavanju s Katarom, Maltom i Ruskom Federacijom, nakon čega će naši radnici u tim zemljama morati da dobijaju istu platu kao i državljani tih zemalja na istim radnim mestima.

Trenutno u Srbiji ima 109 privatnih agencija koje imaju važeću dozvolu za rad resornog ministarstva i koje pronalaze našim građanima posao u inostranstvu, a inspekcije su stavile pod ključ pet takvih agencija ove i tokom prošle godine.

D. Mlađenović