GAZDE SE ZA GLAVU HVATAJU Samo u Beogradu ovih majstora nedostaje bar 500, a kolo vode PRIUČENI Učenici ZANAT upisuju samo zbog diplome, a niko neće da radi
Da li vam se nekad desilo da ste ušli u neki frizerski salon u kome niste do tada bili da nabacite svečanu frizuru za neku specijalnu priliku, a otuda izašli kao očerupana kokoška?
Ako ste takve "sreće" sigruno ste naleteli na nekog od priučenih frizera koji baš nisu vešti sa makazama i ostalim frizerskim alatima.
A glavni razlog zašto i takvi nesposobnjakovići dobijaju priliku da vam "rade o glavi" je taj što samo u Beogradu nedostaje između 500 i 1.500 školovanih frizera.
Prema rečima Branislava Babića, predsednika Saveza frizera Srbije trenutuno postoji velika rupa na tržištu radne snage što pokazuje podatak da u Beogradu oko 500 salona potražuje između jednog i tri frizera.
Problem postoji pre svega jer je iz škole mala izlaznost dece koja hoće da budu frizeri. Mnogo dece upijsuje tu školu samo da bi nešto završili, ali bez namere da se stvarno tim poslom i bave. I nije više jagma za tom školom, a i ona deca koja je završe nisu zainteresovana za posao. Zato nema dovoljno obučene radne snage, a i kada se rade prekvalifikacije to se radi dosta loše i njih ne možete da zaposlite, jer ne znaju posao. U ovoj branši vlada popriličan javašluk. Svako može da otvori frizerski salon, ne mora da ima diplomu frizera. Salone otvara onaj ko ima para, zapošljavaju se početnici, a ima i onih koji obučavaju radnike - naglašava Babić za Kurir.
On ističe da je za rešenje problema potreban Zakon o zanatstvu kojim bi se precizno propisalo ko ima pravo i pod kojim uslovima da otvori salon, a ne da se saloni otvaraju, a samim tim i zatvaraju na svakom ćošku.
Zakonom bi se uredilo stanje na tržištu, ali kome god sam se obraćao niko nije nadležan za frizere. Jedni tvrde da je nadležno Ministarstvo privrede, drugi da je to Privredna komora Srbije i tako u krug, kaže Babić.
Prema njegovim rečima, frizeri su bili majstori svog zanata kada su u salone ulazili kao šegrti.
Učenik je prvo morao da bude šegrt, pa kalfa, pa na kraju da polaže ispit za majstora i da dobije diplomu. Za svaki nivo se polagao ispit i tada je bilo dobrih majstora i bilo ih je dosta, priseća se Babić.
Dnevnik/Kurir
