EK predviđa nastavak privrednog rasta u Srbiji
BRISEL: Direktorijat za ekonomska i finasijska pitanja Evropske komisije u svom poslednjem izveštaju predviđa „očigledan privredni rast" i nastavak „ekonomske ekspanzije" u Srbiji.
"Očekuje se da će se ekonomska ekspanzija nastaviti i u narednim godinama, što je uglavno zasnovano na oporavku privatne i javne potrošnje", stoji u Izveštaju za drugi kvartal 2018. godine.
Generalni direktorijat za ekonomska i finansijska pitanja Evropske komisije u svom institucionalnom dokumetu posvećenom reformskim programima zemalja Zapadnog Balkan i Turske u 2018. navodi da se u Srbiji očekuje da privredni rast bude očigledan u narednom periodu.
"Iako će rastuća potražnja dovesti do povećanja cena, predviđa se da će inflacija ostati blizu cilja Centralne banke. Očekuje se da će strane direktne investicije ostati velike i da će u potpunosti pokriti trenutni deficit na računu", stoji u tekstu izveštaja.
Izveštaj navodi da je u periodu od 2014. godine do 2017. gdoine državni budžet iz velikog deficita prešao u suficit, a da je budžet za 2018. godinu "još ambiciozniji kada je reč o rešavanju posledica krize".
"Predviđeni srednjoročni deficit od 0,5 procenata BDP je dovoljan kako bi se osigurala fiskalna održivost i dalje smanjenje državnog duga, koji je i dalje relativno visok i iznosi preko 60 procenata DBP", stoji u tekstu izveštaja.
Kada je reč o evropskim preporukama za ekonomski sektor u Srbiji, Generalni direktorijat za ekonomska i finansijska pitanja ocenjuje da je su održanje dobre makroekonomske politike i nastavak strukturnih reformi neophodan.
Navodi se da je državni dug i dalje visok i da i dalje postoje fiskalni rizici zbog nedovršenih reformi ključnih javnih sektora. Kao potencijalni ekonomski rizk vidi se i i dalje nedovršena privatizacija državnih preduzeća.
"Privatizacija i rekonstrukcija državnih preduzeća se mora nastaviti bez zadržavanja, a najkritičniji je energetski sektor", navode u Direktorijatu za ekonomska i finansijska pitanja.
Srbija se preporučuje i povećanje kapitalnih troškova uz bolji sistem planiranja i izvršenja.
"Srbija treba da razvije jedinstveni mehanizam za prioritizaciju i praćenje svih investicija, bez obzira na izvor finansiranja, kako je predviđeno u programu reforme upravljanja javnim finansijama", kaže se u izveštaju.
Izvešataj o reformama u oblasti ekonomije za 2018. godinu navodi da je poslovno okruženje u Srbiji poboljšano, ali da i dalje postoji nefer konkurencija javnog i neformalnog sektora. Osnovni način finansiranja malih i srednjih preduzeća u Srbiji i dalje je su njihovi sopstevni resursi.
"Trgovinska integracija sa EU raste, ali ostaje ometana mnogim netarifnim barijerama, posebno u fitosanitarnoj oblasti", navodi se u izveštaju.
Poziva se i na značajniju reformu tržišta rada i ocenjuje da "mladi i žene nisu imali dovoljno dobrobiti od pozitivnih terndova tržišta rda u Srbiji 2017. godine."
Insistira se i na nastavku reforme obrazovnog sistema.
Kada je reč o regionalnom privrednom rastu, očekuje se da na Zapadnom Balkanu prosečni godišnji rast BDP poveća za 3,8 procenata u periodu 2018-2020 sa 2,5 procenata iz prehodne dve godine.
Navodi se i očekivani "solidni oporavak Srbije", kao "najveće ekonomije u regionu" i države koja među zemljama u proširenju ima najjaču domaću potrošnju.