ЕК предвиђа наставак привредног раста у Србији
БРИСЕЛ: Директоријат за економска и финасијска питања Европске комисије у свом последњем извештају предвиђа „очигледан привредни раст" и наставак „економске експанзије" у Србији.
"Очекује се да ће се економска експанзија наставити и у наредним годинама, што је углавно засновано на опоравку приватне и јавне потрошње", стоји у Извештају за други квартал 2018. године.
Генерални директоријат за економска и финансијска питања Европске комисије у свом институционалном докумету посвећеном реформским програмима земаља Западног Балкан и Турске у 2018. наводи да се у Србији очекује да привредни раст буде очигледан у наредном периоду.
"Иако ће растућа потражња довести до повећања цена, предвиђа се да ће инфлација остати близу циља Централне банке. Очекује се да ће стране директне инвестиције остати велике и да ће у потпуности покрити тренутни дефицит на рачуну", стоји у тексту извештаја.
Извештај наводи да је у периоду од 2014. године до 2017. гдоине државни буџет из великог дефицита прешао у суфицит, а да је буџет за 2018. годину "још амбициознији када је реч о решавању последица кризе".
"Предвиђени средњорочни дефицит од 0,5 процената БДП је довољан како би се осигурала фискална одрживост и даље смањење државног дуга, који је и даље релативно висок и износи преко 60 процената ДБП", стоји у тексту извештаја.
Када је реч о европским препорукама за економски сектор у Србији, Генерални директоријат за економска и финансијска питања оцењује да је су одржање добре макроекономске политике и наставак структурних реформи неопходан.
Наводи се да је државни дуг и даље висок и да и даље постоје фискални ризици због недовршених реформи кључних јавних сектора. Као потенцијални економски ризк види се и и даље недовршена приватизација државних предузећа.
"Приватизација и реконструкција државних предузећа се мора наставити без задржавања, а најкритичнији је енергетски сектор", наводе у Директоријату за економска и финансијска питања.
Србија се препоручује и повећање капиталних трошкова уз бољи систем планирања и извршења.
"Србија треба да развије јединствени механизам за приоритизацију и праћење свих инвестиција, без обзира на извор финансирања, како је предвиђено у програму реформе управљања јавним финансијама", каже се у извештају.
Извешатај о реформама у области економије за 2018. годину наводи да је пословно окружење у Србији побољшано, али да и даље постоји нефер конкуренција јавног и неформалног сектора. Основни начин финансирања малих и средњих предузећа у Србији и даље је су њихови сопстевни ресурси.
"Трговинска интеграција са ЕУ расте, али остаје ометана многим нетарифним баријерама, посебно у фитосанитарној области", наводи се у извештају.
Позива се и на значајнију реформу тржишта рада и оцењује да "млади и жене нису имали довољно добробити од позитивних терндова тржишта рда у Србији 2017. године."
Инсистира се и на наставку реформе образовног система.
Када је реч о регионалном привредном расту, очекује се да на Западном Балкану просечни годишњи раст БДП повећа за 3,8 процената у периоду 2018-2020 са 2,5 процената из преходне две године.
Наводи се и очекивани "солидни опоравак Србије", као "највеће економије у региону" и државе која међу земљама у проширењу има најјачу домаћу потрошњу.