Dug put od škole do posla

NSZ je uveo sajmove zapošljavanja u gotovo svim lokalnim samoupravama da bi se nezaposlenima omogućio direktan kontakt s poslodavcima koji imaju potrebu za zapošljavanjem novih kadrova.

Direktor NSZ-a Zoran Marinović izdvaja kao posebno vredno u radu NSZ-a upravo to što je uspostavljeno poverenje svih aktera i partnera na tržištu rada. To je i razlog što sve više poslodavaca preko sajmova zapošljavanja pokušava da dođe do kadrova koji su im potrebni, a veliku podršku i pomoć pruža mu upravo NSZ.

Međutim, nisu svi sajmovi zapošljavanja koje organizuje NSZ u nameri da nezaposlenima pruži mogućnost da dođu do radnog mesta uspešni. Naime, na nekima se poslodavcima javlja znatno više kandidata za posao nego što im realno treba, dok se na nekima za ponuđena radna mesta ne javi ni približno dovoljan broj zainteresovanih.

Tako je, recimo, na nedavno održanom Sajmu zapošljavanja u Bačkoj Topoli više od 40 poslodavaca ponudilo oko 600 radnih mesta, a predato je svega 250 biografija zainteresovanih da dobiju posao. U ponudi su bili poslovi za radnike u oblasti mašinstva i obrade metala, a tražili su se topioničari, livci, oštrači, zavarivači, bravari, metalostrugari, mašinski tehničari, tehničari na održavanju mašina, tehničari kvaliteta, radnici u proizodnji plastike, gume, korpica za trgovine, mesari, trgovci, agenti osiguranja, ekonomisti...

To što se prijavilo tri puta manje zainteresovanih kandidata nego što je bilo ponuđenih radnih mesta možda ne bi bilo čudno da u isto vreme u Bačkoj Topoli nije evidentiran 1.881 nezaposleni. Prosto je neverovatno da su na evidenciji nezaposlenih, a da ponuđena radna mesta ne smatraju dobrom prilikom da konkurišu i pokušaju da promene svoj status.

Pošto se postojeće stanje na evidenciji nezaposlenih ne može promeniti, u NSZ-u su svesni problema obrazovne strukture nezaposlenih. Zato nastoje da ih uključe u programe obuke, prekvalifikacije i dokvalifikacije, i za to se svake godine izdvajaju značajne sume. Na taj način država nezaposlenima bez kvalifikacije ili s niskim stepenom stručnosti pruža mogućnost da izuče zanat koji im može obezbediti radno mesto, a na njima je da li će tu šansu iskoristiti ili ne.

U isto vreme, u Leskovcu je održan Sajam zapošljavanja na kojem je 18 poslodavaca iz Jablaničkog okruga ponudilo više od 300 radnih mesta. Najviše su se tražili tekstilci, programeri, operateri, zavarivači i kuvari. Biografiju je predalo 1.500 Leskovčana, odnosno praktično je na jedno ponuđeno radno mesto konkurisalo po pet kandidata.

Po poslednjim podacima iz Statističkog biltena NSZ-a, od 553.962 nezaposlenih u Srbiji čak 33,22 procenta su nestručni lica. Dakle, uz podatak da više od trećine onih koji traže posao u Srbiji nema kvalifikaciju, razlika prilikom konkurisanja za radno mesto u pojedinim lokalnim samoupravama postaje još čudnija. Neminovno se nameće pitanje da li deo nezaposlenih zaista traži posao ili je na evidenciji iz nekog drugog razloga.

Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada u Srbiji Jovan Protić objašnjava da je istraživanje na temu tranzicije mladih od škole ka poslu pokazalo da ona traje veoma dugo i da je najveći problem to što oko 20 odsto mladih stekne samo osnovno obrazovanje, a na posao čekaju u proseku i tri i po godine.

– Najbrže se zapošljavaju mladi s višim stručnim obrazovanjem, pa zatim oni sa završenim fakultetom – ukazao je Protić. – Osim otežanih faktora za one koji dolaze iz siromašnih sredina gde nemaju mogućnosti da nađu posao, preko nedovoljne materijalne podrške roditelja koja bi im omogućila da završe visoko ili više obrazovanje, najveći problem u Srbiji je rano izlaženje mladih iz obrazovnog sistema, tako da nemaju dovoljno veština i jasnu sliku o tome čime žele da se bave.

On je dodao da je ovo doba celoživotnog učenja te da dodatne veštine i znanja treba da se stiču i tokom karijere i da je neophodno savladavati i nove tehnike.

LJ. Malešević