Država još ne zna šta sve ima
NOVI SAD: Informacioni sistem Registra nepokretnosti u javnoj svojini ne omogućava evidentiranje podataka na potpuno efikasan način i korisnici nisu preduzeli sve što je neophodno u vezi s evidentiranjem podataka u registru, pokazala je revizija svrsishodnosti poslovanja koju je sprovela Državna revizorska institucija (DRI).
Iako je Zakon o javnoj svojini usvojen 2011. godine, Srbija još uvek nema preciznu evidencije o nepokretnostima kojima raspolaže, rekli su predstavnici DRI-ja, predstavljajući rezultate pomenute revizije „Efikasnost informacionog sistema za registar nepokretnosti u javnoj svojini”, koja je sprovedena od aprila do septembra 2019. godine.
U 2016. godini je uspostavljen javni elektronski Registar nepokretnosti u javnoj svojini, a njegova trenutna ažurnost je na niskom nivou, rečeno je prilikom predstavljanja revizije.
U reviziji se navodi da je evidentirano 230.000 nepokretnosti, a procene o konačnom broju, imajući u obzir sve vrste nepokretnosti, nije moguće utvrditi.
Slična je situacija i kada su u pitanje duge vrste korisnika, a s druge strane, uzroci niskog nivoa upotrebe informacionog sistema Registra nepokretnosti u javnoj svojini su nedovoljni kapaciteti, manjkavosti u softverskom rešenju, neodgovarajuća obučenost korisnika...
Kada je u pitanju imovina u javnoj svojini, u državnoj reviziji tvrde da ni sve opštine nisu ažurne.
Samo 48 odsto lokalnih samouprava je obavilo evidentiranje imovine u sistem, a 52 odsto nije evidentiralo.
Iako je u prethodne tri godine bilo više unapređenja informacionog sistema, to nije dovelo do željenih rezultata, i postoji prostor za dodatna poboljšanja celokupnog sistema, kako aplikacije, tako i u organizaciji onih zaposlenih kod korisnika koji su zaduženi za te poslove, i u delu poslova koje obavlja Republička direkcija za imovinu.
Osnovni zaključak je da je nedovoljna aktivnost korisnika i neodgovarajuće IT upravljanje dovelo do neispunjenja osnovnog cilja Registra nepokretnosti u javnoj svojini, a to je sveobuhvatna, jedinstvena i ažurna evidencija.
Iako Informacioni sistem Registra nepokretnosti u javnoj svojini Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije ispunjava propisane obaveze, korisnici nisu prepoznali njegovu upotrebljivost za poslove upravljanja imovinom i nisu unosili podatke o svim nepokretnostima, ili su to učinili delimično.
Postojeći način pristupa aplikaciji koji se ogleda u obaveznoj upotrebi elektronskog sertifikata je kod određenog broja korisnika otežao ili onemogućio rad, zbog toga što lica zadužena za unos nemaju elektronski sertifikat, ili zbog tehničkih problema s njegovim korišćenjem.
D. Mlađenović
