Država je stabilnija kad je na zlatnoj podlozi

Tih 30,4 tona zlata vredi 1,23 milijardu evra, pa su danas neto devizne rezerve Srbije na nivou od 12 milijardi evra. Od ukupne količine zlata, 21 tona je proteklih godina kupljena od rudnika „Bor” po važećim berzanskim cenama, a devet tona je prvi put kupljeno na međunarodnom tržištu. Po rečima Jorgovanke Tabaković, reč je o zlatu visoke finoće, koja u proseku iznosi 99,1 procenata, a novokupljene zlatne poluge čuvaće se u banci u Švajcarskoj.

Inače, Srbija više od decenije nije prodavala zlato iz svojih rezervi. Još početkom ove godine, kada je u trezorima NBS-a bilo 20 tona zlata, najavljeno je da će uskoro biti kupljeno još devet tona, što je sada i učinjeno. Rastuće zalihe zlatnih poluga garantuju i nacionalnu valutu, odnosno dinar, ali i povećavaju sigurnost države u slučaju ekonomske krize.

Više od 95 odsto zlata u deviznim rezervama Srbija čuva se u trezorima NBS-a, dok je ostatak kod međunarodne finansijske organizacije BIS u Bazelu, gde je smešteno nešto više od tone. Toj količini sada je dodato i ovih novih devet tona koje je Srbija nedavno kupila. Zlato iz naših rezervi NBS je kupio iz domaće proizvodnje, i to od RTB-a „Bor”, koji je danas u vlasništvu kineskog giganta „Zinđin”. Po podacima od 2013. do 2018. godine, NBS je od te nekada državne kompanije, otkupio 329 zlatnih poluga, odnosno 4,13 tone, ukupno vrednih oko 140 miliona evra. Početkom godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će naša država svoje rezerve zlata do kraja 2019. godine povećati na 30 tona, a potom, u narednu godinu i po na čak 50. Ta dinamika praktično je utvrđena posle sastanka koji je Vučić imao s delegacijom MMF-a u Beogradu, na kojoj je ona obaveštena da će Srbija nastaviti da povećava devizne rezerve.

Polovinom ove godine „Blumberg” je procenio da prvi put za osam godina Rusija ima mogućnost da prestigne Saudijsku Arabiju i izbije na četvrto mesto zemalja s najvećim rezervama stranog novca, plemenitih metala i ostalih hartija od vrednosti. Naime, ruske zlatne i devizne rezerve polovinom godine su bile na četvrtom mestu na međunarodnoj rang-listi, a ispred nje su i dalje Kina, Japan i Švajcarska.

Do 2012. godine Srbija je prodala više od deset tona zlata, a veću kupovinu NBS je počeo 2012. godine, kada je kupio bilizu sedam tona zlatnih poluga. Od tada do danas, NBS, kao i kreatori državne ekonomske politike, vode se politikom da je zlato garancija poverenja u centralnu banku, naročito u izazovnim vremenima. Drugim rečima, zlato nije samo investicioni proizvod za centralnu banku već je strateški alat koji podiže samopouzdanje zemlje, kako u inostranstvu, tako i u zemlji.

LJ. Malešević