Do 2030. godine 50 milijardi evra stranih investicija
U Srbiju bi do 2030. godine moglo ući 50 milijardi evra stranih direktnih investicija, pokazuju projekcije tima stručnjaka, a reč je o dokumentu „Model makroekonomskih projekcija za testiranje dugoročne održivosti duga i performansi rasta”.
Strane direktne investicije (SDI), po tom dokumentu, u bruto društvenom proizvodu iznose 6,2 odsto, a projekcije kažu da će se do 2027. spustiti na šest procenata, dok će 2030. iznositi 5,8 odsto BDP-a.
„Udeo SDI se smanjuje u periodu nakon 2019. zbog mogućeg odliva profita”, navodi se, i dodaje da će u istom periodu ukupni iznos deficita tekućih transakcija iznositi oko 26,6 milijardi evra, pri čemu se nije računalo na eventualne donacije.
Udeo bruto fiksnih investicija u osnovne fondove biće, navodi se, ostvaren ukoliko njihov prosečni godišnji realni rast bude iznosio 8,5 odsto, a vrednost tih investicija bi u 2030. godini trebalo da iznosi gotovo 27 milijardi evra.
Pri tome bi se udeo bruto domaće štednje u ukupnim investicijama, s procenjenih 38 odsto u ovoj godini, popeo na 47,3 procenta u 2023. i na 61,3 odsto u 2030.
Stepen otvorenost neke ekonomije meri se i odnosom spoljne trgovine prema BDP-u (udeo zbira izvoza i uvoza u BDP-u), koji beleži rast sa 104,5 procenata u 2018, na 128 odsto, koliko bi trebalo da iznosi 2030. godine, što, po oceni iznetoj u dokumentu, ukazuje na visok stepen otvorenosti ekonomije u projekcionom periodu.
Ključna pretpostavka u osnovnom scenariju te analize je usidravanje deficita u razmeni robe i usluga s inostranstvom i smanjenje udela deficita tekućih transakcija platnog bilansa u BDP-u, samim tim, i umereniji rast unutrašnje tražnje i potrošnje.
Ove godine je projektovano da bi do 2021. stopa BDP-a mogla iznositi 4,5 procenta, nakon čega bi u narednim godinama (od 2022) taj rast iznosio pet procenata, navodi se u projekciji.
Dodaje se i da „u posmatranom periodu projekcije, udeo spoljnotrgovinskog deficita u BDP-u raste sa sedam procenata, na koliko ga procenjujemo u 2018, na 7,3 procenta u sledećoj godini. Zatim se, od 2023, zaustavlja na osam odsto i na tom nivou ostaje do 2030. godine”.
Po dinamici rasta, do kraja 2030. godine vrednost BDP-a Srbije dostigla bi oko 91 milijardu evra.
Navodi se da će naredne godine visina BDP-a u skliznuti na 3,5 procenata, ali će u 2020. on skočiti na četiri procenta, dok će prosečna stopa rasta BDP-a u periodu od 2018. do 2030. iznositi 4,7 odsto.
Kada je reč o prosečnim stopama rasta za period od narednih 12 godina, finalna potrošnja će iznositi 3,9 odsto, a bruto fiksne investicije u osnovne fondove 8,5 procenata, ocenjuje se u dokumentu.
Kada je reč o bilansu plaćanja, glavni ciljani parametri su podizanje udela izvoza robe i usluga u BDP-u, s 50,2 odsto u 2016. na 65 procenata u 2030. i ograničavanje smanjenja pokrića uvoza robe i usluga deviznim rezervama na oko četiri meseca krajem posmatranog perioda.
Problem održivosti bilo kojeg scenarija ekonomskog razvoja zemlje najpre se manifestuje kao (ne)održivost bilansa plaćanja, upozoravaju autori, i ističu da je najveći rizik za održivost ukupnog scenarija makroekonomskog rasta i razvoja rizik povezan s pitanjem održivosti spoljnog duga i eksterne likvidnosti.
Stopa servisiranja ukupnog spoljnog duga (udeo otplata glavnice i kamata u izvozu roba i usluga) u 2017. iznosi 21,6 procenat, a po projekcijama, iz godine u godinu ta stopa bi trebalo da beleži pad, da bi u 2030. iznosila 3,4 procenta.
U prvim godinama, a za period o kojem govori analiza, prisutan je rizik opterećenja visokim otplatama privatnog duga, što, kako se navodi, upućuje na neophodnost pojačane investicione aktivnosti zasnovane na bitnom povećanju udela domaće štedenje u finansiranju investicija, a potom i SDI.
D. Mlađenović