CENE BENZINA SU U PADU, DOK SU CENE DIZELA STABILNE Evo da li će i kako povećana letnja potrošnja uticati na to koliko će nas koštati naftni derivati
Cena goriva, tačnije bezolovnog benzina i evro-dizela na domaćem tržištu menja se svakog petka, a do promene dolazi u skladu s različitim parametrima.
Budući da je cena sirove nafte na svetskom tržištu tokom maja bila stabilna i da se ni u narednom periodu ne očekuju velike oscilacije i na domaćem bi trebalo očekivati da se cene benzina i dizela zadržati na sadašnjem nivou.
Po rečima generalnog sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislava Mićovića, prethodnih nedelja cena ovih naftnih derivata bila je u padu, ali se može očekivati da će se, zbog povećane potražnje tokom letnjih meseci, pad cene zaustaviti. On je istakao i da se cena benzina već četiri nedelje smanjuje, dok je cena dizela prilično stabilna.
- Tokom leta uvek se beleži malo veća potrošnja benzina, tako da zbog toga i očekujem da će se cena ovog goriva zadržati na sadašnjem nivou jer će sad biti veća potražnja - rekao je Mićović.
Među parmetrima koji utiču na cenu goriva su i dažbine prema državi, a osim poreza na dodatu vrednost, tu je i akaciza. Ova vrsta nameta postoji u svim zemljama, ali visina akcize nije ista u svim zmljama. Mićović ističe da naftni sektor ne može da utiče na državnu politiku u vezi
s oporezivanjem energije već da samo može da ukaže na probleme koje stvaraju velike državne dažbine.
- Zbog niživih cena goriva u pojedinim zemljama, domaći kupci, a pre svega oni u međunarodnom transportu, gorivo ne toče na benzinskim pumpama u Srbiji - kaže Mićović.
Po njegovim rečima, u našoj zemlji je u poslednjih pet godina došlo do ukupnog povećanja broja registrovanih vozila - s 2,5 miliona na tri miliona, što je oko 19 procenata, a to je, naravno, dovelo i do rasta potrošnje goriva.
- Kada je reč o procentima povećnja broja vozila, najveći rast zabeležen je kod automobila s dizel motorima - oko 27,6 odsto, dok je benzinskih automobila više za 12 procenata. S druge strane, broj vozila koja koriste tečni naftni gas rapidno opada i njih je, u periodu od pet godina, oko 24 odsto manje. Istovremeno, broj vozila koja koriste prirodni gas povećan je za gotovo 200 procenata i to su uglavnom teški kamioni,
tegljači - rekao je Mićović.
Naš sagovornik ističe i da ovi procenti nisu rezultat planirane politike u toj oblasti, što se vidi po tome što raste broj registrovanih vozila sa dizel-motorom. Da se ide u tom smeru potvrdila je i nedavna analiza sajta Polovni automobili - pošto je preko 63 odsto svih prodatih polovnih vozila iz uvoza u prva četiri meseca ove godine s dizel agregatima.
- U Srbiji je, praktično, dizelizacija voznog parka, iako bi, u skladu s drugim zahtevima, to trebalo da ide u suprotnom smeru. Kada se pogleda na placeve za prodaju polovnih automobila, vidljivo je da je više od 90 polovnjaka s dizel motorima. Zapad se rešava tih automobila i oni završavaju i u našoj zemlji, na Balkanu, generalno u našem okruženju - naveo je Mićović.
D. Mlađenović
