ЦЕНЕ БЕНЗИНА СУ У ПАДУ, ДОК СУ ЦЕНЕ ДИЗЕЛА СТАБИЛНЕ Ево да ли ће и како повећана летња потрошња утицати на то колико ће нас коштати нафтни деривати

Будући да је цена сирове нафте на светском тржишту током маја била стабилна и да се ни у наредном периоду не очекују велике осцилације и на домаћем би требало очекивати да се цене бензина и дизела задржати на садашњем нивоу. 

По речима генералног секретара Удружења нафтних компанија Србије Томислава Мићовића, prеthodnih недеља цена ових нафтних деривата била је у паду, али се може очекивати да ће се, због повећане потражње током летњих месеци, пад цене зауставити. Он је истакао и да се цена бензина већ четири недеље смањује, док је цена дизела прилично стабилна. 

- Током лета увек се бележи мало већа потрошња бензина, тако да због тога и очекујем да ће се цена овог горива задржати на садашњем нивоу јер ће сад бити већа потражња - рекао је Мићовић. 

Међу парметрима који утичу на цену горива су и дажбине према држави, а осим пореза на додату вредност, ту је и акациза. Ова врста намета постоји у свим земљама, али висина акцизе није иста у свим змљама. Мићовић истиче да нафтни сектор не може да утиче на државну политику у вези

с опорезивањем енергије већ да само може да укаже на проблеме које стварају велике државне дажбине. 

- Због ниживих цена горива у појединим земљама, домаћи купци, а пре свега они у међународном транспорту, гориво не точе на бензинским пумпама у Србији - каже Мићовић. 

По његовим речима, у нашој земљи је у последњих пет година дошло до укупног повећања броја регистрованих возила - с 2,5 милиона на три милиона, што је око 19 процената, а то је, наравно, довело и до раста потрошње горива. 

- Када је реч о процентима повећња броја возила, највећи раст забележен је код аутомобила с дизел моторима - око 27,6 одсто, док је бензинских аутомобила више за 12 процената. С друге стране, број возила која користе течни нафтни гас рапидно опада и њих је, у периоду од пет година, око 24 одсто мање. Истовремено, број возила која користе природни гас повећан је за готово 200 процената и то су углавном тешки камиони,

тегљачи - рекао је Мићовић. 

Наш саговорник истиче и да ови проценти нису резултат планиране по­литике у тој области, што се види по томе што расте број регистрованих возила са дизел-мотором. Да се иде у том смеру потврдила је и недавна анализа сајта Половни аутомобили - пошто је преко 63 одсто свих продатих половних возила из увоза у прва четири месеца ове године с дизел агрегатима.

- У Србији је, практично, дизелизација возног парка, иако би, у складу с другим захтевима, то требало да иде у супротном смеру. Када се погледа на плацеве за продају половних аутомобила, видљиво је да је више од 90 половњака с дизел моторима. Запад се решава тих аутомобила и они завршавају и у нашој земљи, на Балкану, генерално у нашем окружењу -  навео је Мићовић. 

Д. Млађеновић