Bregzit je šansa za srpski izvoz?
Gotovo 500 miliona dolara iznosila je lanjska robna razmena Srbije i Velike Britanije, izvoz Srbije u tu zemlju beleži rast od 2014. godine, ali da bi se potencijali iskoristili, potrebna je veća transparentnost srpske privrede, intezivnije povezivanje domaćih kompanija s britanskim megamarketima, kao i dodatni marketing, jedna je od poruka rašnje konferencije „Poslovati s Velikom Britanijom – Bregzit – šansa ili ne?”
Ove godine, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je prvi put ostvarila suficit u razmeni s Velikom Britanijom, u iznosu od 53,3 miliona dolara.
Tokom januara i februara 2017. ukupna trgovinska razmena povećana je 13,5 miliona dolara u odnosu na isti period 2016, i sada iznosi 76,1 miliona dolara.
Kada je reč o izvozu, ove godine je tokom januara i februara u Veliku Britaniju otpremljeno robe za 42,6 miliona dolara, što je 19,2 odsto više u odnosu na isti period 2016, dok je uvezeno robe za 33,5 miliona dolara, što je povećanje od 24,8 odsto u odnosu na januar i februar 2016.
Kako je istakao ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Kif, trenutak kada ta država napušta Evropsku uniju predstavlja možda baš pravo vreme da se povedu razgovori o trgovinskim odnosima dveju zemalja.
– Bez obzira na to koja će boja obeležiti sledeću britansku vladu, očekujemo da to ni na koji način ne umanji pažnju koju će Ujedinjeno Kraljevstvo usmeriti na jačanje trgovinskih veza s EU, i van nje, naravno i sa Srbijom – rekao je Kif, i poručio da je politika VB politika otvorenog tržišta.
On je dodao da je Britanija i dalje privlačno tržište za kompanije iz Srbije, dok naša zemlja za britanske firme predstavlja kapiju za ulazak na tržište celog Balkana.
Konstatujući da je veliki broj srpskih kompanija prisutan u VB, pre svega u oblasti poljoprivrede, industrije nameštaja, IT sektoru i automobilskoj industriji, Kif je rekao da će ta država, kada je reč o Srbiji, svoju pažnju usmeriti na četiri sektora – rudarstvo, finansijske i profesionalne usluge, automobilsku industriju i maloprodaju.
– Usmerićemo se na četiri sektora za koje mislimo da imaju veliki potencijal za ostvarivanje boljih rezultata na ovom tržištu, ali i u regionu – najavio je Kif.
Ukazujući na činjenicu da je prošle godine Srbija prvi put ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni s Velikom Britanijom, potpredsesdnik Privredne komore Srbije Milosav Miletić je rekao da ti pokazatelji treba još više da ohrabre srpske privrednike da u Britaniji vide pouzdanog partnera, posebno u IT sektoru, turizmu, drvnoj industriji i medicinskom sektoru.
– Očekivanja su da se trend rasta izvoza nastavi, da se sturktura izvoza proširi što je više moguće finalnim proizvodima – rekao je Miletić, i dodao da je za to potreban dodatni marketing.
D. U.
Velika srpska zajednica na Ostrvu
Potpredsednik Britansko-srpske privredne komore Tahir Hasanović podsetio je na činjenicu da je Velika Britanija peta najveća ekonomija na svetu, da je to veliko tržište, da je London, kao najveći finansijski centar Evrope, na svega tri sata leta avionom...
– U Veliku Britaniju nećete ući kao u neistraženu teritoriju. Britanija ima veliku srpsku zajednicu i veliki broj srpskih biznisa napredovali su u toj zemlji u godinama koje su za nama – rekao je Hasanović.
On je dodao da je istorija Ujedinjenog Kraljevstva obeležena trgovinom sa svim delovima sveta i da nikada nije zavisila od evropskih suseda, zbog čega ta država i njen glavni grad, kao internacionalni centar, predstavljaju dobru vezu s ostatkom sveta.
U Veliku Britaniju Srbija najviše izvozi električne mašine, aparate i uređaje (24,4 odsto od ukupnog izvoza), proizvode od kaučuka (19,2 odsto), povrće i voće (15,4 odsto), dok iz te zemlje uvozi električne mašine, aparate i uređaje (8,6 odsto), drumska vozila (7,8 odsto), medicinske i farmaceutske proizvode (7,8 odsto), hemijske materije (6,1 odsto)...