BORBA ZA DOBRE MAJSTORE Radnik koji dovede zavarivača dobija 250 evra

Neki od investitora, kao oni koji planiraju proširenje investicija i otvaranje novih pogona u Sloveniji, poslednjih nedelja svojim zaposlenima daju 250 evra ako im preporuče ili dovedu novog radnika metalske struke.

Pred kraj prošle godine danima se u medijima analizirala vest o tome da brodogradilište u Kladovu daje variocima platu i do 1.000 evra, ali da zainteresovanih nema. Poslodavci u Srbiji se, inače, žale da im na oglase konkuriše „mali broj stručnih kandidata”, uz konstataciju da za pojedina zanimanja nema dovoljno obučenih radnika. Najčešće je reč upravo o radnicima metalske struke, pre svega bravarima i zavarivčima. Pri tom poslodavcima ne smeta i da radnik bude niskokvalifikovan, ali da zna konkretan posao.

Pi-ar sajta „Infostud” Miloš Turinski istakao je da, uprkos tome što u Srbiji postoji nizak procenat visokoobrazovanih, ipak najviše nedostaju radnici niskokvalifikovanih zanimanja, dodajući da tu postoji veliki deficit kadrova i stalni konkursi na koje se niko ne javlja. Po njegovom mišljenju, prvi razlog nedostatka deficitarnih zanatlija je u tome što većina niskokvalifikovanih radnika smatra da su ponuđeni poslovi niže plaćeni od njihovih očekivanja, a to je uslovljeno time što su radnici svesni i upućeni u to koliko su ti poslovi plaćeni u inostanstvu. Navodi da ljudi nisu spremni na promene i prekvalifikacije te da firme neretko nude prekvalifikaciju, ali i da ima onih koji kažu da im je „ispod časti” da se bave tim zanimanjem. Zbog toga je, istakao je Turinski, došlo vreme da se izjednači potražnja za niskokvalifikovanom radnom snagom i IT industrijom kod nas, budući da nam konstatno nedostaje oko 20.000 programera.

Srbiji, a i drugim evropskim državama, osim varilaca i bravara, nedostaju i obućari, vozači, kuvari, auto mehaničari, auto limari... Procena je da su to i zanimanja koja će narednih godina biti „hit”, kao i da će se problem rešavati uvozom radne snage. Jedini načini da ti zanati ponovo postanu primamljivi za mlađe generacije su, kako njihovo popularisanje i dodatno reklamiranje, tako i zarade znatno veće od onih koje se danas za njihov rad u Srbiji daju.

Samo u januaru ove godine, po podacima iz Statističko biltena Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije, na evidenciji nezaposlenih iz delatnosti mašinstva i obrade metala bilo je 68.379 lica. Od tog broja kvalifikovnih za obrađivanje metala bilo je 30.728, montera i instalatera u mašinstvu 2.232, mašinskih konstruktora i projektanata 9.916, mašinskih tehnologa 1.558 i mehaničara i mašinista čak 23.945.  Od NSZ-a poslodavci su tražili samo 331 radnika mašinske struke, a tokom januara posao je dobilo njih 8.793, što znači da su se sami javljali na raspisane oglase poslodavaca.

NSZ nastoji da one koji godinama čekaju na posao, a imaju niže kvalifikacije, prekvalifikuje i dokvalifikuje upravo za zanate koji su trenutno najtraženiji, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. Veoma mali broj nezaposlenih spreman je da prihvati prekvalifikaciju i dokvalifikaciju, pa čak i kada je ona u delanosti za koju su se inače školovali. Samo školovanje i sticanje diplome nije im donelo iskustvo, bez kojeg poslodavac ne želi da ih primi na radno mesto, a često ne želi ni da ulaže u njih da bi oni naučili konkretan posao.

LJ. Malešević