Bez penzije i socijalnog radi 10.000 kućnih pomoćnica

Analiza NALED-a pokazala je da bi u toj oblasti, ali i u nekim drugim, bilo korisno da se primeni elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika, koji je zaživeo u poljoprivredi i dao dobre rezultate.

Naime, za godinu i po, od kada je taj sistem uveden u poljoprivredi, broj prijavljenih sezonaca je porastao više od deset puta – s 3.500 radnika na oko 42.500, čime je praktično prepolovljen broj onih koji su u tom sektoru radili na crno. Tokom 820.000 dana angažovanja u poljoprivredi plaćeni su porezi i doprinosi u iznosu od 250 miliona dinara, a taj sistem je koristilo 311 poslodavaca.

Uz određena prilagođavanja, elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi mogao da bi se proširiti i na druge delatnosti, naročito u kućnim i pomoćnim poslovima čuvanja dece, starih lica, kućnih ljubimaca, čišćenja i održavanja, dostave hrane, građevinarstvu i drugim sličnim poslovima, kažu predstavnici NALED-a.

Neformalno zapošljavanje jedan je od ključnih generatora sive ekonomije jer je na svakih 100 dinara, koji se obrnu u sivoj zoni, 62 od neprijavljenih zarada, a 38 dinara je neprijavljeni profit, pokazala je analiza. Problem produbljuje činjenica da u Srbiji trećina neformalno angažovanih radi kraće od tri meseca, svaki peti radi do šest meseci, a tek njih 16 odsto angažovano je do godinu. Oko 126.000 njih radi samo na osnovu usmenog dogovora.

Direktorka tima za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović kaže za Tanjug da bi kao stimulans za poslodavce ili fizička lica koji angažuju radnike na taj način, naročito za kućne poslove ili čuvanje dece, možda mogli da se uvedu određeni vaučeri, različiti popusti i stimulacije. Po njenim rečima, sistem vaučera postoji u Mađarskoj i pokazao se kao dobar. Ona ističe da, kada je reč o kućnim poslovima, mnogi, pre svega žene, to rade i dvadesetak godina, bez dana radnog staža i prijave, bez ikakve prinadležnosti osim zarade.

– Zato i pokušavamo da nađemo način da oni budu registrovani, imaju zdravstveno i socijalno osiguranje i da poslodavac za njih plaća porez – kaže Jelena Bojović, i dodaje su u NALED-u spremni da daju predloge čim se formira nova vlada.

U Ministarstvu rada kažu da će radno angažovanje osoba, koje obavljaju pomoćne poslove u kući kod više porodica u toku jednog meseca, biti regulisano poput sezonskih radnika u poljoprivredi u određenim delatnostima, prema Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima. Po Nacrtu, u određenim delatnostima oni koji obavljaju sezonske poslove bi u slučaju povrede na radu imali pravo na zdravstveno osiguranje, a za svaki radni dan bili bi im uplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje. Po rečima ministra rada Zorana Đorđevića, Zakonom o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima obuhvaćeni su samo sezonski poslovi u poljoprivredi, te je ideja da se takav model radnog angažovanja primeni i na pojednostavljeno radno angažovanje i prijavu na osiguranje kućnog pomoćnog osoblja. Takvi poslovi trenutno su regulisani Zakonom o radu, koji predviđa da se s kućnim pomoćnim osobljem može zaključiti ugovor o radu na neodređeno ili određeno vreme, s punim ili nekompletnim vremenom, sa svim pravima koja su propisana Zakonom o radu.

Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, svaki peti radi na crno, a osim u poljoprivredi, najviše ih je još u turizmu i ugostiteljstvu – 15,1 odsto i građevinarstvu – 11,3 odsto. Na kućnim i pomoćnim poslovima svako drugo lice radi bez ugovora i bez prava na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu za svaki dan koji provede na poslu. Predstavnici NALED-a ukazuju i na to da u sektoru turizma neformalno radi oko 18.000 radnika, a na fizičkim poslovima u građevini oko 50.000. Takođe, sekundarne sirovine prikuplja između 35.000 i 55.000 neformalnih sakupljača.

Jelena Bojović objašnjava i da je sistem prijave radnika kakav je primenjen u poljoprivredii za poslodavce znatno jednostavniji jer, praktično, sve rade iz kancelarije jednim klikom putem mobilne aplikacije, odnosno sajta. Nakon mesec dana od Poreske uprave dobijaju rešenja koliko treba da plate za angažovanje sezonskih radnika. Takođe, ništa od prinadležnosti koje radnici već imaju, poput socijalne pomoći i slično, za to vreme se ne ukida.

D. Mlađenović