Bez novih znanja i veština nema ni budućnosti na tržištu

Global Institut procenjuje da do 2030. godine oko 375.000 radnika, odnosno 14 odsto radne snage u svetu, treba da promeni kategoriju zanimanja kako bi se prilagodilo promenljivom tržištu rada.

Naime, smatra se da će radnici morati da usvoje nova znanja i veštine jer će se njihova radna mesta razvijati uporedo sa sve sposobnijim mašinama. Ako će automatizacija oblikovati budućnost rada, celoživotno učenje određivaće budućnost radnika, naročito zbog činjenice da se produžava životni vek ljudi.

Već sada dok tehnološke inovacije transformišu privredu, radnici širom sveta čine sve što je potrebno da bi dobili priliku za napredovanjem, pa tako prelaze granice, menjaju radna mesta ili otvaraju firme. Global Institut navodi da će zbog netipičnog zaposlenja koje sledi, radnici morati raditi i po nekoliko poslova istovremeno. U prilog toga navode da već sada prosečno sposoban radnik u SAD ima ukupno 11 radnih mesta tokom životnog veka, dok mnogi rade više poslova istovremeno.

U Srbiji se već godina priča o fleskibilnom radnom vremenu, o povećanju broja zaposlenih na određeno radno vreme s jedne i smanjenju procenta onih koji zasnivaju radni odnos na neodređeno vreme. Takođe, često se pominje da više nema, ili neće biti, sigurnog radnog mesta niti ranijeg uverenja da se penzija dočekuje u firmi u kojoj  se prvi put zaposli. Već sada, po podacima Eurostata, više od 200.000 srpskih zaposlenih radnika radi po dva i više poslova u isto vreme, jer jedino tako mogu da zadovolje sve svoje i potrebe svoje porodice. Takođe, sve je više agencija za zapošljavanje preko kojih rade “radnici na lizing”, čiji pravni status još uvek nije rešen i koji zamenjuju stalno zaposlene za manje plate.

Rukovodilac Sektora za opšte, pravne i poslove ljudskih resursa Unije poslodavaca Srbije (UPS) Svetlana Budimčević objašnjava za “Dnevnik” da će, bez obzira na vidne tehnološke promene i ponekad surovu realnost, budućnost čovečanstva biti onakva kakvom je mi napravimo.

Zato je nesporno da je osnovna potreba savremenog društva obrazovana populacija. Obrazovanje neprocenjivo doprinosi ličnom razvoju pojedinca, ukorenjivanju društvenih i građevinskih vrednosti kao što su jednakost, tolerancija, solidarnost, ali i omogućava spreman ulazak, opstanak i napredovanje u svetu rada, kaže Svetlana Budimčević.

Takođe, dodaje naša sagovornica, dobro obrazovana i kompetentna radna snaga ima veliki uticaj na razvoj konkurentnosti privrede: omogućava razvoj proizvoda i usluga visoke dodatne vrednosti, čime stimuliše domaće i strane investicije.

Sve to su razlozi koji ukazuju na potrebu sticanja novih, relevantnih znanja, veština, kompetencija , sposobnosti od strane naših radnika, koje su još neophodnije u uslovima globalizacije, zaključuje Budimčević.

Naša sagovornica ukazuje da je jedan od prioritetnih ciljeva Unije poslodavaca Srbije reforma sistema obrazovanja u Srbiji u skladu sa potrebama privrede, a toga nema bez modernog i fleksibilnog sistema obrazovanja prilagođenog zahtevima društveno-ekonomskog razvoja, obezbeđivanja podrške primeni koncepta doživotnog učenja i omogućavanja lakše pokretljivosti radne snage.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, u okviru procesa razvoja integrisanog Nacionalnog sistema kvalifikacija, već radi na pripremi usaglašavanja obuka iz oblasti obrazovanja u skladu sa potrebama tržišta rada.

Stav UPS je da imati visoko kvalitetan kadar podrazumeva poklanjanje posebne pažnje svim nivoima obrazovanja: od osnovnog do akademskog i takvog da radnici shvte da im sticanje novih znanja, celoživotno učenje i lakša pokretljivost radne snage omogućava da i sami postanu ono što današnjem poslodavcu treba.

To su ključni uslovi za održiv razvoj privrede, a samim tim i harmonični razvoj države uopšte. Ipak, za uspeh ovih reformi kojima moramo pristupiti da bi zadržali korak sa svetom, nije dovoljno samo donošenje zakona, već se mora raditi na promeni svesti i navika, a iste će uspeti samo ako budu sprovođene zajedničkim snagama svih zainteresovanih snaga: partnerstvom između poslodavaca, zaposlenih, njihovih organizacija, institucija nadležnih za obrazovanje, naučnih institucija u odgovarajućim oblastima... Ovakve veze su neophodne kako bi obrazovanje pratilo zahteve poslodavaca za relevatnim stručnim kompetencijama u skladu sa stepenom tehnološkog razvoja industrije. Ovo partnerstvo treba da igra važnu ulogu u pomoći mladim ljudima kod prelaska iz obrazovnog procesa u rad, ali i u procesu obrazovanja odraslih, ocenjuje Svetlana Budimčević.

Automatizacija se ne može, niti treba, zaustaviti i sasvim je izvesno da će se ona  narednih godina ubrzano razvijati, pa samim tim i tražiti od radnika da je “prate”, pa će oni koji to ne mogu ostati bez posla. Naša sagovornica smatra da je potrebno dosta napora da srpski radnici, ali i oni koji će to tek biti, to shvate i promene stečene navike.

Sigurno je potrebno dosta napora da naši radnici shvate i promene navike i usvoje nova znanja i veštine, kao i da shvate vrednost celoživotnog učenja, ali moraju već sada znati da je to jedini način da u vreme globalizacije i tehnološkog napretka opstanu na tržištu rada. Dakako, radnici to ne mogu sami i sve se mora odvijati ubrzano kroz kampanje podizanja svesti, obezbeđivanja više sredstava za obrazovne programe, stvaranje zdrave konkurentnosti u obrazovnom sistemu kroz uključivanje privatnih obrazovnih ustanova u sistem obrazovanja, brži sistem akreditacije i obuke u oblasti obrazovanja odraslih, uz vođenje računa o odgovarajućem sistemu kvaliteta. Potrebno je i veće uključivanje poslodavaca u kreiranje programa edukacije, stalnu obuku nastavnika i veću spregu između učenika/studenata, nastavnika i poslodavaca, zaključuje Svetlana Budimčević.

Ljubinka Malešević